Crna trulež parazitira biljne vrste iz familije Vitaceae pri čemu je vrsta iz roda Vitis, Vitis vinifera, najosetljivija, mada postoje razlike osetljivosti među sortama.
Simptomi se mogu ispoljiti na svim mladim delovima vinove loze: lišće, drške, mladari, vitice i šepurina. Na liću se u proleće i početkom leta javljaju male okrugle pege, 1-2 nedelje nakon infekcije. Pege su kremkaste i njihova boja zavisi od sorte i taninskih materija. Ograničene su zonom tamnomrke boje.U centru pege formiraju se piknidi.
Zaraza na bobicama isponjava se u vidu sitnih (1mm) tačkastih pegica, koje su ograničene crvenkastomrkim prstenom koji se može proširiti i do 1cm u toku jednog dana. Za nekoliko dana bobica se suši, smežura i postaje tvrda tamnoplava mumija. Ceo grozd biva zahvaćen bolešću.
Gljiva prezimi u mumificiranim bobicama na površini zemljišta ili u trulim grozdovima na čokotu. Askospore se oslobađaju posle kiše u proleće po otvaranju pupoljaka i traje do jula. One vrše infekciju zelenih organa i bobica, pri čemu se maksimalna zaraza javlja kada su lastari oko 10 – 20 cm dugi i traje do početka formiranja bobica. Bobice mogu biti zaražene od precvetavanja pa do početka zrenja pri čemu se maksimalna zaraza bobica ostvaruje u punom cvetanju.
Da bi se ostvarila infekcija potrebna je da list bude vlažen minimum 6 časova.
U cilju lakšeg suzbijanja ovog patogena potrebno je ukloniti mumificirane grozdove pre berbe i zaorati ih pri obradi zemljišta. Hemijsko suzbijanje se zasniva na korišćenju protektivnih fungicida na bazi Bakra, Mankozeba, Kaptana, Folpeta. Zaštita loze počinje kada lastari dostignu 10-15 cm i traje do početka zrenja grožđa.
Urošević Dragana
Urošević Dragana