Štetnost: napada trešnju i višnju koji su joj primarni domaćini. Na mladim lastarima i vršnom lišću stvara brojne kolonije beskrilnih vaši, i usled sisanja lišće se kovrdža, a vaši izlučuju obilje medne rose koju naseljavaju gljive čađavice a koje su prenosioci virusa.
Opis štetočine: malena je do srednje velika vaš, dužine 1,4 do 2,1 mm. Telo beskrilnih vaši je tamne, gotovo crne boje, a abdomen prekriva crna pega. Krilate ženke su sjajne crne boje, dužine do 2,4 mm, a jaja su crne boje, ovalnog oblika.
Biologija štetočine: prezimi kao zimsko jaje na izbojcima trešnje ili višnje u blizini pupoljaka. U proleće izlaze vaši osnivačice koje stvaraju kolonije beskrilnih vaši na mladim izbojcima i vršnom lišću. Početkom leta pojavljuje se generacija krilatih vaši koje se sele na sekundarne domaćine I to biljke iz porodice Scrophulariaceae (Veronica spp.), Rubiaceae (Galium spp., Asperula spp.) i Cruciferae, a pred zimu ženke se vraćaju na trešnju i višnju gde polažu jaja na izbojke u blizini pupoljaka.
Za praćenje populacije štetočine vaši, najčešće se upotrebljavaju ”žute posude” (Moerikeove žute posude), žute ljepljive ploče.
Prag štetnosti: 3% napadnutih lastara posle cvetanja
Suzbijanje: Najbolji period za suzbijanje trešnjine biljne vaši je proleće, odnosno kada se pojave prve generacije. Tada će biti sprečeno njihovo prenamnožavanje i samim tim neće moći da se prebace na drugu biljku. Ukoliko se primeti njihov nestanak sa stabla, vrlo je moguće da su je napustile i napale sledećeg domaćina.
Preporučljivo je da se u martu i aprilu obavi prskanje preparatima koji su registrovani za ovu štetočinu, I postoje brojne aktivne materije koje su veoma efikasne. Isti ovaj tretman je preporučljiv kada se javi trešnjina muva, jer podjednako efikasno deluje protiv obe ove vrste.
Ukoliko u neposrednoj blizini postoje stabla breskve, kajsije ili višnje, preporučljivo je primeniti mere zaštite i na njih. Trešnjina biljna vaš se veoma brzo razmnožava i još brže širi na druge biljke domaćine, a upravo joj najviše odgovaraju voćne vrste čiji su plodovi slatki.
PSSS Šabac, Slavica Maksimović
Maksimović Slavica
Maksimović Slavica