[Cvetković GordanaUčesnik]

Najznačajnije bolesti u vinogradima koje se često ističu u prvi plan su: plamenjača (Plasmopara viticola), pepelnica (Uncinula necator) kao i trulež (Botrytis cinerea). Međutim jako često se zanemari jedna jako značajna bolest na vinovoj lozi, a to je crna pegavost vinove loze čiji je prouzrokovač fitopatogena gljiva Phomopsis viticola.
Crna pegavost vinove loze (Phomopsis viticola) je sve značajnija bolest vinove loze koja se redovno javlja u našim vinogradima i koja se suzbija isključivo preventivno fungicidima u ranoj fazi razvoja vinove loze.
Na zaraženim čokotima tokom zimske rezidbe crnu pegavost prepoznajemo po karakterističnim pukotinama u obliku „žabljeg oka“. Zaraženi lastari se po boji kore razlikuju od zdravih, oni su sivobele boje sa velikim brojem crnih piknida – plodonosnih tela gljive (Phomopsis viticola) prouzrokovača crne pegavosti vinove loze. Lastari su oštećeni u osnovi, dolazi do njihovog prstenovanja i lomljenja, cvasti i grozdovi se suše. Napadnuta loza slabije dozreva i lakše izmrzava u toku zime.
U početku razvoja vinove loze i u vlažnim uslovima iz piknida cure spore koje vrše infekciju mladog zelenog tkiva.
Crna pegavost može zahvatiti većinu delova vinove loze, uključujući čokot, listove, peteljke grozda, cvetove, vitice i bobice i može uzrokovati gubitke u vidu:
-Slabljenja čokota (takvi čokoti postaju osjetljiviji na zimska oštećenja)
-Oštećenja listova, čime se smanjuje fotosinteza
-infekcija peteljki grozda, što ima za posledicu slab razvoj ploda što utiče na prinos
-Infekcija bobica što dovodi do oštećenja ploda.
Vizuelnim pregledima vinograda Nišavskog okruga na kori lastara uočeno je dominantno prisustvo neaktiviranih piknida, a iz kojih će u uslovima povećane vlažnosti (padavine) doći do oslobađanja piknospora i ostvarenja infekcije mladog zelenog tkiva vinove loze prouzrokovačem crne pegavosti (Phomopsis viticola).
Simptome crne pegavosti na lastarima, pri zimskoj rezidbi svakako treba orezati, izneti iz vinograda i spaliti. Nikako ne ostavljati na zemljištu pored vinograda, jer se iz zaraženih lastara piknospore mogu oslobađati naredne 3-4 godine. Potrebno je redukovati đubrenje azotom kao i obratiti pažnju na osetljivije sorte kao što su Kardinal, Frankovka, i dr.
U zasadima vinove loze gde su registrovani simptomi ovog patogena (prisutan je inokulum) i u zasadima gde je formirana lisna masa, preporučuje se preventivni tretman primenom nekog od fungicida na bazi aktivne materije folpet (Folpan 50 WP) 0,2% ili mankozeb (Mankogal 80) 0,2-0,25% u cilju zaštite lisne mase.
Tretman je potrebno izvršiti pre najavljenih padavina.

Gordana Cvetković, mast. inž. zaštite bilja

Attachments:

• 

[Autor]

Članci