[Jovana MiletićUčesnik]

У главним виноградарским регионима јавља се неколико десетина врста цикада, као најзаступљенија у виноградима (70-79%) је цикада винове лозе Scaphoideus titanus Ово је монофагна врста која се развија на виновој лози, налази се на А2 листи карантинских штеточина. Директне штете које наноси виновој лози су занемарљиве али ова цикада наноси индиректне штете и има велики економски значај као вектор фитоплазме Flavescence doree, проузроковача најдеструктивније болести вонове лозе-златастог жутила. Цикада води порекло из Северне Америке, а на европски континент се проширила крајем педесетих година прошлог века. У Србији је регистрована 2004. год. Развије једну генерацију годишње, презими у стадијуму јајета испод коре двогодишњих ластара. Пиљење ларви почиње средином маја и траје све до јуна. Ларве се развијају кроз пет узраста, сви ларвени узрасти као и одрасле јединке се хране на наличју листа исисавајући садржај флоема. Цикада сисањем усваја фитоплазму из флоема, а затим се фитоплазма развија у пљувачним жлездама цикаде након чега постаје инфективна. Ларве трећег ларвеног узраста после исхране 7 дана соковима из флоема заражених листова, и периода инкубације 21-30 дана способне су да постану вектори и преносе фитоплазме на здраве биљке винове лозе. Период инкубације је време које је потребно да прође од времена уношења фитоплазми до могућности да их цикада пренесе на другу биљку. Одрасле цикаде су присутне у виноградима од јула до краја септембра или почетка октобра месеца. Симптоми златастог жутила се јављају у другој години по инфекцији у виду пупољака који се слабо или уопште не развијају, ластара који заостају у порасту и пега на лишћу које се шире уз главни нерв. Промена боје листова у зависности од сортимента, код белих сорти грожђа листови су златно жуте боје, до тамно љубичасте или црвене боје код црних сорти. Временом листови добијају карактеристичан троугласт облик савијањем ивица на наличју. Такође долази и до некрозе цвасти што за последицу има рехуљавост гроздова и заостајање у порасту у односу на здраве. У контроли примарна ствар је спречавање даљег ширења што се постиже хемијским сузбијањем вектора, уништавањем потенцијалниг извора фитоплазми и производњом здравог садног и репродуктивног биљног материјала, крчења фитоплазматичних чокота, уклањање сумњивих чокота, праћење појаве симптома болести у току вегетације, уништавање дивље лозе као и корова и самониклих биљака као потенцијалних извора фитоплазми. Хемијско сузбијање се врши регистрованим препаратима на бази активне материје cipermetrin, deltametrin, gama-cihalotrin, lambda-cihalotrin.

Маст. инж. Јована Милетић, ПССС Зајечар

 

 

[Autor]

Članci