[Panajotović ZoranUčesnik]

Ova cikada koja pričinjava štete ne kupini, do skoro kod nas nije bila ekonomski značajna štetočina. Njena povećana prisutnost se registruje od 2012. godine na području Centralne Srbije. Najveće štete pričinjavaju ženke imaga koje prilikom polaganja jaja prave zarez na rodnim grančicama, pri čemu dolazi do njihovog lomljenja. Na jednoj grančici može se registrovati i više zareza. U okviru ove grupe detektovano je više različitih cikada, ali sve pripadaju grupi Cicadetta montana (Cicadetta montana complex).
Cikade iz ove grupe imaju višegodišnje razviće. Odrasli primerci žive od 2 do 6 nedelja. Nakon pojave već za nekoliko dana počinje parenje i polaganje jaja u biljno tkivo grančica maline i kupine. U zarezima koje odrasla ženka cikade pravi polažu jaja izduženog oblika, naslagana jedno na drugo. Razvoj položenih jaja traje veoma dugo, čak i do nekoliko meseci. Mesto u koje ženka vrši ovipoziciju je potencijalni ulazni otvor patogenih gljiva. Uporedo sa ovim štetama koje nanosi imago, larve se besprekidno hrane u zemljištu sišući sokove iz korena i na taj način slabe biljku koja postaje domaćin raznim drugim štetnim organizmima. Nakon piljenja larve se odmah spuštaju u zemlju i nastavljaju svoj razvoj kroz pet larvenih stadijuma. Različiti larveni stadijumi migriraju u horizontalnim i vertikalnim pravcima u zemljištu i hrane se korenom. Razvoj larvi u zemljištu može da traje desetak godina.
Potpuno i uspešno suzbijanje ove štetočine nije moguće. S obzirom na činjenicu da pored kupine kao glavnog domaćina ženka polaže jaja i u druge biljne vrste, nije moguće izvršiti osnovnu meru za smanjenje brojnosti štetočine, koja se ogleda u odsecanju grana i uklanjanju jajnih legala.
Odsecanje i uklanjanje grana sa položenim jajima i njihovo spaljivanje jeste osnovna mera za redukovanje brojnosti cikade. Direktno tretiranje larava, insekticidima, koje su napustile zemljište, a još nisu eklodirale može dati pozitivne razultate uz napomenu da se mora vršiti konstantni pregled zasada kako bi se uočile prve larve i blagovremeno izveo tretman. Zemljište u redu treba redovno obrađivati i ono mora biti bez korova, kako se larve ne bi skrivale između korovskih biljaka. Na smanjenje brojnosti štetočine utiču i prirodni faktori kao što je produženo hladno i kišovito vreme u vreme eklodiranja. Takođe na brojnost štetočine, u manje značajnoj meri utiči i prirodni neprijatelji poput sitnih ptica, kornjača itd.
Pored svih preventivnih i direktnih mera borbe, posebna pažnja se mora posvetiti edukaciji poljoprivrednih proizvođača. Upoznavanje poljoprivrednika sa složenim suzbijanjem štetočine jeste prioritet u ovom momentu, jer se samo pravovremenom primenom pojedinih mera mogu očekivati dobri rezultati.
Zoran Panajotović,dipl.inž.

[Autor]

Članci