[Radić DragomirUčesnik]

Послежетвеним дозревањем и досушивањем семена, његово сазревање је завршено. Када се достигне пољска релативна влажност, семе се ставља у складиште. Семе поврћа може се дуго складиштити уз правилан начин чувања. Израз дуговечност семена дефинише дужину периода током којег задржава способност клијања, мерено од тренутка сазревања на матичној биљци. Разликујемо биолошку и пољску дуговечност. Биолошка дуговечност се схвата као својство семена да задржи способност клијања под оптималним условима складиштења (најмање једно семе, до 10 година код лубенице, краставца, купуса, роткве, диње, патлиџана; до 8 година код грашка, боба, шаргарепе, парадајза, бундеве, пасуља; до 5-6 година код пастрнка, целера, першуна, мирођије, лука, цвекле, зелене салате, спанаћа; до 3-4 године код зеља, шпаргле). Пољска дуговечност је својство семена да одржава корисну клијавост која обезбеђује нормалан принос потомства. Сматра се да је рок за одржавање ове клијавости семена поврћа у складиштима: лубеница, диња, краставац, тиквице, тиква – 6-8 година; купус, парадајз, бундева, келераба, артичока, босиљак – 4-5; грашак, пасуљ, боб, ротквице, ротквице, – 3-5; шаргарепа, паприка, патлиџан, зелена салата, спанаћ – 3-4; лук, першун, мирођија, шпаргла, зеље, рабарбара, крес-салата- 2-3; пастрнак, целер- 1-2 године. Наведени рокови се не могу сматрати строго ограничавајућим. Под одговарајућим условима, семе многих усева може се складиштити дуже време. Али при лошим условима складиштења, њихова клијавост може нагло да се смањи чак и много раније. Утврђено је да је главни разлог губитка клијавости семена садржај влаге у њима. Семе губи клијавост брже у условима високе релативне влажности и температуре. Комбинација ниског садржаја влаге семена са ниском температуром и влажношћу околине омогућава првокласно дуготрајно одржавање клијавости семена (семе купуса, шаргарепе, репе, парадајза, краставца, лубенице до 10-11 година). Замрзнуто суво семе може да очува клијавост деценијама. Приликом замрзавања семена веома је важно да у семену нема слободне воде, већ само везане. Слободна вода у влажном семену се налази у међућелијском простору, па приликом смрзавања цепа ћелијске зидове. Семе поврћа има висока хигроскопна својства. Оно апсорбује водену пару из ваздуха или испушта вишак влаге у околну атмосферу све док се не успостави одговарајућа равнотежа. За дуже чување влага у семену треба да се спусти до најниже могуће за дату врсту, а то је везана влага у колоидима са беланчевинама и угљеним хидратима. Тачка при којој везана влага прелази у слободну назива се критична тачка за дату врсту. Критичан садржај влаге у семенкама одређен је садржајем уља. Ако је садржај сирових масти у семенкама (у сувој материји) на нивоу од 35-45% (купус, ротква, бундева, тиквице, краставац, зелена салата итд.), критичан садржај влаге ће бити у распону од 8,5-9%; када је садржај масти у распону од 20-30%, критичан садржај влаге у семенкама расте на 10-11% (лубеница, патлиџан, паприка, парадајз, лук, шаргарепа, першун, пастрнак, целер итд.); у семенкама са ниским садржајем масти – 4-9% (цвекла, мирођија, спанаћ, зеље, рабарбара итд.), критични садржај влаге расте на 13-14%. Садржај влаге зависи од хемијског састава и почетне влажности семена, од услова температуре и релативне влажности ваздуха у околини, од густине, радног циклуса и аерације масе семена. Семе ротквице, купуса, краставца са високим садржајем уља (33–46%) има најнижи равнотежни садржај влаге, око 6-8 %, што се објашњава хидрофобним својствима уља, односно њиховом немогућношћу да задрже влагу. Висок садржај влаге у семену рабарбаре, зеља, спанаћа, кукуруза шећерца и бројних других усева је последица високог садржаја скроба (22-47%) и мале количине масти (4-7%), као и велика специфична површина покривача семена. На очување семена значајно утиче њихов садржај влаге током чувања. Садржај влаге у семенкама је главни фактор који регулише брзину дисања. У семену са ниским садржајем влаге дисање је безначајно, а са повећањем влажности семена нагло се повећава. На пример, семе купуса при влажности од 8% дише релативно слабо, при влажности од 10% стопа дисања се повећава за 27 пута, а при влажности од 12% чак 80 пута. Са порастом температуре повећава се и интензитет дисања семена. Повећање интензитета дисања доводи до губитка суве материје и наглог смањења клијавости семена. Повећано дисање влажног семена изазива велике губитке хранљивих материја и у ембриону. Осим тога, накупљају се међупроизводи који су токсични за ембрион, услед чега се смањује животна способност семена. Са повећањем влажности семена нагло се развијају микроорганизми, нарочито гљиве из родова Пеницилиум, Аспергилус, Фузариум, Алтернариа, што такође доприноси смањењу клијавости семена. Када је садржај влаге у семену већи од критичног, долази до појаве плесни, која нагло смањује његову клијавост у пољу. Паковање и складиштење семена врши се по групама усева, узимајући у обзир биолошка својства и захтеве за услове складиштења. Оптимална температура складиштења семена лубенице, купуса, ротквице, радича, броколија, краставца, бундеве, тиквица, цвекле, спанаћа, киселице, рабарбаре, паприке, семена патлиџана је температура од 10 до 12 °Ц и релативна влажност ваздуха не већа од 60%; за семе лука, патлиџана, мирођије, першуна, целера, пастрнка, шаргарепе, пасуља, грашка, боба, кукуруза, зелене салате и других усева температура је од 10 до 12 ° Ц, а релативна влажност ваздуха не већа од 50%. Постоје два начина складиштења семена поврћа – отворено и затворено. Отвореном методом (главном код нас) семе се складишти у платненим или јутаним врећама (једноструким или двоструким), односно у посуди која лако пропушта ваздух и влагу до семена. Метод затвореног чувања се користи у мањем обиму и за семе виших категорија. Семе се ставља у херметички затворену посуду. Истраживачке институције препоручују употребу платнених врећица са полиетиленским омотачима и полиетиленским посудама. Улошци за семе од полиетилена стављају се у вреће од тканине. Затим се полиетиленске облоге чврсто вежу, а врећица од тканине затегне. Садржај влаге семена смештеног у полиетиленске уметке треба да буде 2–5% нижи од критичног, односно, у зависности од културе, не већи од 6–9%. Употреба полиетиленских омотача омогућава дуже складиштење семена. Складишта за складиштење семена треба поставити на сувим, узвишеним површинама не ближе од 40-60 м од стамбених просторија. Под и зидови складишта морају бити без рупа. На отворе и прозоре постављају се решетке ради заштите од глодара и птица. Складишта за семе треба да имају двострука врата: спољна (глува) и унутрашња са решетком за активну размену ваздуха. Семе поврћа складишти се у одвојеним партијама, паковано у јаке, чисте, суве, дезинфиковане вреће тежине до 5 кг. Вреће су зашивене, остављајући “уши”, запечаћене и означене етикетом. Вреће за семе слажу се на дрвене полице на висини од 15-20 цм од пода. Ширина гомиле треба да одговара дужини једне или две вреће. Вреће семена следећег реда постављају се преко доњих. Висина слагања кеса на гомили је до 6 редова (цвекла до 12). Редови се постављају на удаљености од 0,5 м од спољних зидова. Пролази се остављају између редова гомила. Свеже убрано семе са високом влажношћу првих 20 дана у складиштима треба складиштити у невезаним врећама без слагања. Тек пошто се семе осуши, вреће се слажу. Вреће у гомилама се периодично померају – одозго надоле, одоздо према горе. Свака врећа семена мора имати две ознаке – унутрашњу и спољашњу, које означавају врсту, сорту, број партије, годину производње, порекло, тежину и квалитет семена. Семе намењено за производњу семена складишти се одвојено од семена за комерцијалне усеве. Строго је забрањено покупљено семе са пода враћати назад у вреће са сортним семеном. Мале партије семена чувају се у врећама и кутијама од поцинкованог лима. Постављају се на полице поређане у 2-3 реда. Током складиштења, стање семена се прати целе годишње, пратећи температуру и влажност ваздуха. У складишту треба да има неколико термометара и хигрометара (у близини улазних врата, између гомила семена, у близини места проветравања). Проветравање складишта се врши лети рано ујутру или касно увече, после пада температуре, а зими – у сувим мразним данима. Потребно је осигурати да у најнеповољнијем годишњем добу године релативна влажност ваздуха у складишту семена не пређе 60%.
Драгомир Радић, ПССС Смедерево

[Autor]

Članci