Површине језграстим воћем се стално повећавају и орах је све значајнија воћна култура. Језгро има високу цену на тржишту и веома је важан начин на који се плодови чувају након бербе.
Како ораси не би губили на квалитету и маси, потребно је урадити одређене припреме како би се плодови ораха довели у стање за чување за краћи или дужи временски период. Након правовремене и правилне бербе, прво треба одрадити одвајање од клапине, односно зеленог спољнег омотача. Након тога се врши сушење ораха које је главни предуслов доброг чувању и складиштења.
Дуже се чува у љусци него када се очисти и буде у језгру. Најчешће се чување плодова ораха обавља се у мрежастим врећама, у подним складиштима и у хладњачама где су уједно и заштићени од инсеката, глодара и других штеточина. Мање количине ораха се уредно могу чувати у врећама од ретког ткања и окачени на промајном месту. Најбоља су хладна, сува и проветрена места. Избегавати и директно сунчево зрачење које може погоршати квалитет и довести до ужеглости услед загревања. Температура после које долази до ужеглости језгра је 43 степена, па о томе треба веома водити рачуна приликом сушења.
Складишта је најбоље користити само за чување ораха, хигијенски исправна, дезинфикована средствима за прехрамбену индустрију и да имају добро проветравање. Ораси се чувају расути по сувом поду. Складиштење ораха најбоље је вршити у прохладној просторији, температуре 4 0C, влажности ваздуха 60 – 70 %. На овај начин плодови се могу складиштити до годину дана. Најсигурније је орахе чувати у контролисаним условима, хладњачама, на ниској температури од 2 0C и где је оптимална влажности ваздуха од 65%, тако се плодови могу одржати до 1,5 године па чак и 2 године, а да не дође до битније промене у квалитету плода. Дужим складиштењем орах у љусци може изгубити пет- десет процената, тако да то треба имати у виду.
Zafirović Stojanović Milena
Zafirović Stojanović Milena