Celer je biljka koja se prvenstveno gaji radi korena, lista i lisne drške. Značaj ove povrtarske kulture ogleda se u visokom sadržaju proteina, masti, vitamina, te sadržaju mineralnih materija (kalcijum, kalijum, magnezijum, hlor). Gaji se celer korenjak i lišćar.
Optimalna temperatura za rast i razvoj celera je od 12-25 °C, dok najveće potrebe za toplotom su izražene u fazi cvetanja. U toku vegetacije traži normalnu vlažnost zemljišta, a najviše mu pogoduju plodna, humusna zemljišta neutralne pH vrednosti. Obrada zemljišta je u jesen na dubinu od 30-35 cm pri čemu se zaorava stajnjak u količini od 40-50 t/ha i 1/2 ili 2/3 P i K đubriva. U proleće se obave 1-2 kultiviranja uz unošenje preostale količine mineralnih đubriva u zemljište.
Celer se gaji preko rasada, a seje se 80 dana pred rasađivanje u polutople ili hladne leje i to u redove s razmakom 5-6 cm. Seme se meša sa suvim peskom. Leja se održava u vlažnom stanju i prekriva asurama uz stalno proveravanje i održavanje vlažnosti. Treba sprečiti pojavu pokorice do nicanja i do pojave prvog pravog lista. Rasad se rasađuje sa formirana 3-4 lista u maju i junu. Sadi se u redove ili troredne pantljike ručno ili sadilicom.
Zalivanje celera je na svakih 5-7 dana. Redovno zalivanje je neophodno, jer u suprotnom dolazi do obrazovanja drvenastih vlakana u zadebljalom korenu, što smanjuje kvalitet i tržišnu vrednost. Prihranjivanje je neizostavna agrotehnička mera u proizvodnji celera. Prvo prihranjivanje se obavlja odmah posle sadnje, a drugo, ostatkom azotnog đubriva, u fazi obrazovanja zadebljalog korena.
Korenjak se vadi u jesen po suvom vremenu, ručno ili specijalnim kombajnima i čisti se od zemlje, lišća i bočnih žila. Lisnati celer se kosi 1-2 puta ili se čupa cela biljka. Prinos korenjaka je 15-30 t/ha korena i 10-15 t/ha listova, dok prinos celera lišćara je 10-20 t/ha listova.
Knežević Jovana
Knežević Jovana