Brokola je slicna karfiolu.Za razliku od karfiola na brokoli (kod jedne grupe sorti)se osim centralne”ruže”razvijaju i manje mesnate ruže na bočnim izdancima koje se postepeno beru ,a kod druge grupe sorti sa jednom glavičastom ružom pogodne za mehanizovanu berbu.Ruže brokole sa zelenom žutom i ljubičastom bojom su delikatesno povrće.One sadrže znatnu količinu proteina beta karotina , vitamina C i mineralnih materija.Koristi se kao salata, varivo i dobro se zamrzava.
Brokola se gaji na sličan način kao i karfiol. Može da se gaji kao rani usev ali bolje uspevaklao kasniji jesenji usev.Uslovi za uspevanje kao i agrotehničke mere slične su kao kod karfiola.Najbolje uspeva na srednje teškim i bogatim zemljištima. Dolazi na prvom mestu u plodoredu, đubri se sa oko 50 tona stajnjaka po hektaru. Za 10 tona prinosa iznosi 60 kg azota, 25 kg fosfora i 70 kg kalijuma. Najčešće naši proizvođači koriste mineralna đubriva u količinama od 120 – 130 kg azota po hektaru, fosfora 80 – 100 i kalijuma 130 – 140 kg/ha. Najbolje je brokolu gajiti iz rasada.Rasađuje se na razmaku redova 50-60 a u redu 40-50 cm.
Berbu cvasti treba obaviti pre nego što “ruže “počnu da se otvaraju .Pupoljci brokole rastu i cvetaju i posle ubiranja.Zato mora brzo da troše ili zamrznu.Berba može biti jednokratna(za industriju) ili višekratna(dva puta nedeljno).Mogu veoma dobro da se zamrznu ,a čuva se na temperaturi od oko 0C(8-10 dana)Prinos je oko 15-30 t/ha(glavnih i lateralnih cvasti).
Mijušković Dragan
Mijušković Dragan