[Šućević SvetlanaUčesnik]

Braon mramorasta stenica je nova vrsta stenice u Srbiji koja je prvi put je uočena 2015. godine. Poreklom je iz Azije (Japan, Koreja Kina), a u Evropi je prvi put zabeležena 2004. godine. Ova štetočina se u Republici Srbiji nalazi na karantinskoj listi IA deo II i prati se po Programu mera zaštite zdravlja bilja u posebnom nadzoru nad insektima. Braon mramorasta stenica je invazivna vrsta stenica koja predstavlja opasnost za veliki broj gajenih biljaka (preko 100) na kojima pravi štete. Ekonomski značajne štete može da prouzrokuje na paradajzu, paprici, jabučastom voću, vinovoj lozi, kukuruzu, soji. Štete nanose larve i imaga sisanjem biljnih sokova iz svih nadzemnih delova biljke tokom cele vegetacije. Simptomi napada manifestuju se u vidu sitnih, beličastih uboda, koji prelaze u nekrotične pege. Na napadnutim plodovima, osim nekrotičnih pega, uočava se i deformacija ploda što umanjuje njegovu tržišnu vrednost. U slučaju jakog napada štetočine, dolazi do opadanja plodova i potpunog gubitka prinosa. U našoj zemlji braon mramorasta stenica je nova vrsta, i još uvek nema registrovanih preparata za njeno suzbijanje.U svetu se koriste uglavnom preparati na bazi piretroida, neonikotinoida.. Suzbijanje braon mramoraste stenice predstavlja kompleksan zadatak, pre svega jer izrazita pokretljivost, mobilnost, noćna aktivnost, kamuflaža i sakrivanje na nepristupačnim mestima značajno otežavaju efikasnu procenu visine populacije ove štetočine. Ispitivanja su pokazala da pojedinačna upotreba insekticida na bazi aktivnih materija acetamiprid i etofenfrox obezbeđuje zadovoljavajuće rezultate, pri čemu se ipak najbolji rezultati postižu kombinovanjem pomenutih insekticida sa aktivnom materija lambda-cihalotrin. Takođe, neophodno je sprovoditi sve druge preventivne mere, kao i primenjivati metode biološke kontrole poljoprivrednih štetočina, kako bi se osigurala proizvodnja finalnih proizvoda sa minimalnim sadržajem hemijskih rezidua. S obzirom na ograničenu efikasnost hemijskih sredstava i njihov kratkoročni efekat, biološka kontrola bazirana na upotrebi introdukovanih i nativnih prirodnih neprijatelja H. halys predstavlja obećavajuće i dugoročno rešenje u redukciji visine populacije braon mramoraste stenice. Ekološki prihvatljiva i efikasna strategija u kontroli H. halys podrazumeva primenu feromonskih klopki koje privlače i ubijaju štetočinu. Pored seksualnih feromona za monitoring H. halys primenjuju se i tzv. agregacioni feromoni. Mužjaci braon mramoraste stenice produkuju nedavno identifikovane dvokomponentne agregacione feromone, koji za razliku od seksualnih feromona privlače sve mobilne stadijume štetočine. U cilju efikasnog suzbijanja H. halys, ali i radi sprečavanja nekontrolisane upotrebe insekticida i proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane, sve raspoložive preventivne i kurativne mere treba kombinovati, uskladiti sa biologijom štetočine i sprovoditi racionalno u adekvatnim periodima godine.
PSSS Novi Pazar
savetodavac S.Šućević

[Autor]

Članci