Bolesti kupine

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #523549
    Dražić Milena
    Učesnik

      Најзначајније болести купине су:
      Жута рђа купине (Kuehneola uredinis), пурпурна пегавост купине (Septocyta ruboruм), кестењаста пегавост изданака купине (Didymella applanata), сива трулеж купине (Botrytis cinerea), пепелница купине (Sphaerotheca m., Sphaerotheca h.).
      Жута рђа купине (Kuehneola uredinis) је болест која се јавља на стаблу, листу и ређе на плоду купине, проузроковач је гљива Kuehneola uredinis. Први симптоми болести јављају се на доњем лишћу у виду жутих гомилица, на ластарима су жуте гомилице у виду рана величине 1-2 цм, а некада могу бити и веће. Заражено лишће се деформише, суши и опада, долази до сушења заражених ластара. Симптоми се јављају и на изданцима, током зиме и пролећа могу се на изданцима уочити блага испупчења на кори која су тамнољубичасте боје. На тим местима у априлу и мају долази до пуцања коре, формирају се пукотине које су елиптичног облика. Патоген обавља цео животни циклус на купини, ако се не уклони на време може ту да презими и у наредној години поново оствари инфекцију. Влажно време погодује развоју болести. Мере заштите: требало би одстранити и спалити заражене делове купине. Сузбијање се врши при пројави првих симпотома препаратима на бази а.м. propineb (Antracol WP-70 2kg/ha), а.м. propikonazol (Tilt 250 EC 0,5 l/ha), по потреби поновити третмане у размаку од 10-14 дана.
      Пурпурна пегавост купине (Septocyta ruboruм) је болест стабла и бочних грана купине, проузоковач је гљива Septocyta ruboruм. Симптоми се јављају на листу и ластарима у току лета у виду ситних, округлих пега сиво-смеђе боје. Пеге се спајају и могу довести до сушења листа. На младим изданцима патоген врши инфекцију у пролеће, како се изданци појављују током пролећа и лета бивају заражени. Зараза захвата и горње делове изданака, али се заразе на њима не примећују. На родним изданцима се током зиме и пролећа јављају ситне пеге које прво поцрвене, а онда добију пурпурну боју, па браон са јаким црвеним рубом. При јакој инфекцији стабла пеге могу захватити стабло целом дужином. Мере заштите: здрав садни материјал, крчење дивље купине која може бити извор заразе, правилна резидба. Сузбијање се врши препаратима на бази а.м. boskalid + piraklostrobin (Signum, Bosco Gold 1,8 kg/ha).
      Кестењаста пегавост изданака купине (Didymella applanata) је болест која се јавља на лишћу, стаблу, изданцима и пупољцима. На листовима се јављају ситне мрке пеге са мркожутим ободом које се шире ка главном нерву, услед заразе долази до некрозе лишћа између нерава у облику слова “V”. Лишће је неправилног облика и долази до превременог опадања. Зараза се са лишћа, преко лисне дршке шири на нодусе. На зараженим изданцима јављају се пеге љубичасте до тамномрке пеге које се шире и спајају. Током зиме на ластарима се јављају сребрнкасте пеге, долази до избељивања изданака. На зараженим ластарима у пролеће најчешће не крећу пупољци. Мере заштите: Уклањање оболелих изданака након бербе, резидбом је битно обезбедити одговарајући размак између изданака, што омогућава проток ваздуха и смањује могућност настанка болести. За подизања нових засада најбитнији је здрав садни материјал. У превентивној заштити користе се бакарни препарати а.м. bakar-oksihlorid (Cuprozin 35 WP 0,35%) или а.м. bakar-hidroksid (Blauvit tečni 0,4% ili Everest 0,4%).

      Сива трулеж купине (Botrytis cinerea) је болест која се јавља у фази цветања малине, гљива продире у младо ткиво у време цветања или непосредно након прецветавања. На плодовима се уочавају сиве или црне сомотасте превлаке. Патоген се брзо шири и од једног плода може да зарази читав род. Највеће штете се јављају уколико цветање прате дуготрајне кише. Патоген презимљава у биљним остацима на земљишту или изумрлим биљним деловима, у повољним условима долази до спорулације и споре се ветром разносе. Требало би пратити фазе развоја купине јер се симптоми могу уочити тек почетком зрења. Мере заштите: уништавање коровских врста, добро проветравање између редова, боља осветљеност у редовима, мање количине азотних ђубрива. Услови у којима се плодови малине складиште након бербе, температура мора бити око 0˚C, не би требало да прелази 2 ˚C. За сузбијање сиве трулежи користе се фунгициди на бази а.м. boskalid + piraklostrobin (Signum 1,5 kg/ha), а.м. ciprodinil + fludioksonil (Switch 62,5-WG, 0,8 kg/ha).
      Пепелница купине (Sphaerotheca macularis i Sphaerotheca humuli) је болест која се јавља на листу, цвету и плоду. Влажно време са високим температурама погодује развоју овог патогена. На зараженим листовима се испољавају симптоми у виду беле мицелијске превлаке, а услед јачег напада може доћи и до некрозе и опадања лишћа. Заражени изданци су издужени, танки и имају мањи број листова. На зараженим плодовима такође долази до стварања беле мицелиске превлаке. Најзначајније мере сузбијања овог патогена су превентивне мере, које обухватају добро обезбеђену проветреност између изданака, уклањање заражених биљних делова и садњу отпорнијих сорти. Такође, веома је важно да се прошлогодишњи листови уклоне из засада, јер патоген презимљава мицелијом у опалом лишћу. Поред ширења спорама (које разноси ветар) овај патоген се преноси и садним материјалом, па је још једна од превентивних мера садња здравог садног материјала. У засадима у којима се региструје јачи интензитет напада овим патогеном препоручује се примена фунгицида на бази активне материје tebukonazol (Akord 0,8 l/ha).

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.