To je bolest domaći životinja koja se javlja u toplim mesecima u proleće, leto i početkom jeseni. Od nje obolevaju goveda , ovce, koze , konji. Uzročnik ove bolesti je krvni parazit-piroplazma koja se prenosi preko krpelja. Krpelj 48-72 sati po kačenju na domaćina iz svojih žlezda izlučuje šigelu, koja naseljava eritrocite domaćina . Krpelj se pripija na kožu, skoro po celom telu životinje, ali se najradije zadržava na koži vimena, ušima, između prednjih i zadnjih nogu, polnim organima, jer na tim mestima lakše buši kožu i lakše dolazi do krvnih sudova. Oni su veoma pokretljivi u svim fazama razvoja. Otporni su na vremenske nepogode, pa mogu da opstanu u travi. U potrazi za hranom penju se na rastinje( trave, korove, šiblje) i tu vrebaju priliku da se prebace na telo životinje.
Mužijaci krpelja su mali rastom , nakon oplodnje ženke uginu. Ženke dostižu dužinu 1-1,5 cm kada se nasišu krvi. Kada dostignu tu veličinu same spadaju sa životinje, zavlače se na skrovita mesta (žbunje,štale) ,kada polože jaja ženke uginu.
Njihovo štetno dejstvo se ispoljava u stvaranju otrova, koji prilikom uboda ubacuju u telo životinje ili sišući krv bolesnih životinja, koje su prebolele neku bolest npr. groznicu, unesu u svoje telo uzročnike tih bolesti koje dalje prenose na druge životinje.Bez obzira na to da li prenose uzročnike drugih bolesti ili izlučuju otrove, njjihovo štetno dejstvo je u tome što sisanjem krvi izazivaju malaksalost, buše kožu i stvaraju mogućnost za prodiranje bakterija u organizam. Nepovoljno se odražavaju na proizvodnju, kao i zaostajanje podmlatka u razvoju.
Suzbija se krčenjem šikara i prskanjem organofosfatima , kontaminiranih područja i životinja.
Psss Čačak,
Ljiljana Ćurčić inž. stočarstva
Ćurčić Ljiljana
Ćurčić Ljiljana