Bokorenje pšenice predstavlja način podzemnog granjanja biljke iz čvora bokorenja. Čvor bokorenja se razvoija ispod površine zemlje na kolencu koje je najbliže površini zemlje na dubini 2-3 cm. U pazuhu listova na kolencu stabla stvaraju se pupoljci iz kojih izbijaju nova stabla. Čvor bokorenja počinje da se formira posle pojave prvog lista, a u fazi tri lista već je formiran i tada počinje bokorenje. Bokorenje nastupa 14-15 dana posle nicanja na temperaturi od 15-17 stepeni, pri povoljnoj vlažnosti; na nižim temperaturama bokorenje se usporava a ispod 6 stepeni prestaje. Takođe, bokorenje se prekida ako temperatura pređe 20 stepeni. Pri kasnijoj setvi, period od nicanja do bokorenja se produžava do proleća i može da traje i 120 dana. Pored klimatskih uslova jačina i brzina bokorenja zavise od kvaliteta semena, vremena i dubine setve, mineralne ishrane i aeracije zemljišta. Svetlost ima veliki uticaj na dubinu čvora bokorenja. Pri nedostatku svetlosti, čvor bokorenja ostaje plići, zato su biljke u pregustim usevima mnogo više zasenčene, pa se čvor bokorenja formira pliće; dok je kod ređih useva prisustvo svetlosti veće, pa je i čvor bokorenja dublji. Na dubinu čvora bokorenja utiče i tip zemljišta; na lakšim, toplijim zemljištima čvor bokorenja se formira pliće, a na težim i hladnijim zemljištima, dublje. Čvor bokorenja je najvažniji deo biljke do vlatanja, u njemu su smešteni začeci budućih stabala i listova. U slučaju izmrzavanja nadzemnih delova biljke iz čvora bokorenja će se ponovo razviti svi nadzemni delovi i biljka će uz izvesne štete nastaviti normalni rast i razviće.
Miladinović Milanka
Miladinović Milanka