[Jelena MilenkovićUčesnik]

Kod višegodišnjih kultura razlikujemo veliki ciklus, odnosno, životni vek jedne biljke i mali, godišnji, ciklus. Fenofaze vinove loze, tokom jedne godine, su suzenje, burbenje pupoljaka i porast lastara, cvetanje, porast bobica i lastara, sazrevanje grožđa, priprema za zimu i zimski odmor.
Suzenje ili plač loze predstavlja kretanje sokova najčešće tokom marta meseca. U zavisnosti od sorte bude 0,2 do 5 l tečnosti po čokotu. Sok koji se sliva ima male koncentracije organskih i mineralnih materija, te ne predstavlja značajan gubitak. Suzenje počinje kada se zemljište zagreje do 8 C na dubini od 20 cm.
Bubrenje pupoljaka i porast lastara zavisi od temperature vazduha i potrebno je da par dana bude 10 C. Okca nabubre, pokrovne ljuspice se razmiču i pojavljuje se zeleni listić. Prilikom bubrenja pupoljaka važi pravilo apikalne dominacije, najpre počinju okca koja su na najvišem položaju, a zatim kreću niže raspoređena okca. Centralni pupoljak se prvi razvije, dok suočice kreću kasnije ili se pretvaraju u spavajuće pupoljke. Početak ove fenofaze takođe zavisi i od sorte, te rane sorte mogu stradati od poznih prolećnih mrazeva.
Cvetanje počinje od cvasti bližih zemlji i ne cvetaju istovremeno svi cvetovi u jednoj cvasti, već ono traje 6 do 20 dana. Niske temperature, padavine i jak vetar negativno utiču na ovu fazu, te je loša oplodnja i formiraju se grozdovi sa malim brojem bobica. Lastari najintenzivnije rastu u vreme cvetanja a zatim se postepeno smanjuje, dok krajem avgusta potpuno prestaje.
Početak faze sazrevanja grožđa se zove šarak i zavisi od sorte i vremenskih uslova. Tada se smanjuje sadržaj kiselina, a sadržaj šećera se povećava. Bobice tokom šarka dostižu svoju konačnu veličinu. Grožđe se uglavnom bere u tehnološkoj zrelosti, tačnije u momentu koji je najpogodniji u odnosu na željenu namenu grožđa.
Priprema za zimu podrazumeva sazrevanje lastara i opadanje listova. Deo hraniva koja se formiraju u listu odlaže se u lastarima u vidu skorba, takođe, lastari dobijaju razne nijanske mrke boje i snižava se sadržaj vode do oko 50%. Tokom septembra pupoljci zimskih okaca prelaze u zimski odmor i gube sposobnost razvoja u nove lastare.
Zimski odmor je period kada nema povoljnih uslova za životne aktivnosti čokota. Mirovanje može biti fiziološko i prinudno. Tokom fiziološkog mirovanja pupoljci gube sposobnost rasta, a pod uticajem niskih temperatura skrob se hidrolozuje u šećer, na početku vegetacije opet prelazi u skrob. Nakon fiziološkog mirovanja, koje je uglavnom do sredine januara, u vreme prinudnog mirovanja pupoljci ne prorastaju zbog nepovoljnih uslova spoljašnje sredine.

[Autor]

Članci