Biljke pogodne za siliranje- Tanja Petrovic

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #522316
    Petrović Tanja
    Učesnik

      Većina krmnih biljaka uspešno se može silirati .Ipak,poznato je da neke biljke nemaju dovoljno ugljenih hidrata da bi se stvorila mlečna-kiselina .Zbog toga je potrebno njihovu zelenu masu ,koja najčešće sadrži mnogo proteina mešati sa kukuruzom ili drugim sirovinama bogatim šećerima.Sve jednogodišnje i višegodišnje krmne mahunarke ,pre svega lucerka ,predstavljaju dobar izvor biljnih proteina ,ali im nedostaje ugljenih hidrata pa se zato najčešće mešaju sa kukuruzom ali su moguće i kombinacije sa drugim biljkama.
      Krmni sirak je odličan za spravljanje silaže ,sadrži visok postotak šećera ,ali se ipak prilikom siliranja meša sa kukuruzom,a pogodan je i za silažu sa travnim smešama.
      Krmna repica u kombinaciji sa kukuruzom učestvuje sa 50% gde dospevaju i glave i lišće
      Suncokret ima osrednju količinu šećera pa se mora mešati sa masama u kojima ima ugljenih hidrata .
      Trave pojedinačno i u smešama takodje su dobra osnova za proizvodnju silaže .Najpogodniji usev za uspešno siliranje bilo sam ili u smeši sa drugim biljkama jeste kukuruz.Potrebno je izabrati odgovarajući hibrid za odgovarajući region i za svako vreme siliranja .Hibride treba odabrati na osnovu klasifikacije prema nadmorskoj visini i za odredjenu visinu uzeti one koje postižu najbolje prinose.Pored izbora hibrida ,treba voditi računa i o odnosu pojedinih delova biljke i to :stabla u odnosu na list i na klip ,jer je klip najvažniji deo koji sadrži najviše energije i proteina ,zatim dolazi list ,pa tek onda stabljika.Najvažniji odnos stabljike,lista i klipa imaju rani hibridi ,zatim srednje rani a zatim kasni.Najveće prinose mase ,suve materije i proteina daju najkasniji hibridi .Veći broj biljaka po hektaru obezbedjuje veće prinose mase,suve materije i proteina.Sa povećanjem broja biljaka neznatno se povećava udeo stabljike ,a smanjuje udeo klipa ,ali se znatno povećava prinos mase ,suve materije i sirovih proteina .Kada se radi o ranostasnim hibridima udeo klipa je znatno veći pri sklopu od 100000 biljaka po hektaru iznosi 40%,pri 80000 biljaka 45% a pri 67000 iznosi 46.5%.
      Kada se silira cela biljka kukuruza ,dobija se devet puta veća količina energije u odnosu na energiju koja je za njenu proizvodnju utrošena ,kod klipa za siliranje je dobijena energija pet puta veća od utrošene ,kod suvog zrna kukuruza za ishranu stoke energija je samo 3.3 puta veća od utrošene ,a zbog transporta i sušenja ekonomičnost ovog izvora u ishrani je niska.
      Proizvodnja kukuruza za siliranje mlevenog klipa ili zrna takodje zahteva hibride koji imaju najviše proteina i energije u klipu ili zrnu pri sadržaju 60-65%suve materije.
      Pojava višeklipnih hibrida kukuruza ,koji na jednom stablu imaju i do šest klipova značajno će uticati na prinos ukupne mase,a posebno na količinu hranljivih sastojaka.
      Dipl.ing Tanja Petrović

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.