Биљне културе које су погодне као покровне треба примењивати где нема довољно стајњака или где је земљиште лошијег квалитета. Препорука је да се сидерати примењују у процесу интензивне производње поврћа, код вишегодишњих засада као и земљишта са већим нагибом терена. Позитивни ефекти зеленишног ђубрења су многобројни: сузбијање корова и спречавање развоја болести и штеточина, микробиолошка активност у земљишту,усвајање хранива из дубљих слојева. У току зиме земљишта задржавају топлоту па су самим тим топлија, а у току лета штите земљиште од исушивања.
Културе које се користе као сидерати а спадају у легуминозе: црвена и бела детелина, соја, сточни боб, сточни грашак, грахорица, лупина.Најчешће нелегуминозне: уљана репица, раж, јечам, овас, сунцокрет, фацелија, хељда.
Може се сејати у периоду између главних култура, као предусев или међуусев. Као накнадна култура сеје се у јесен, а користе се смеше грахорице, озимог јечма, детелине, уљане репице. У пролеће се сеје као претходна култура, а препоручује се смеша луцерке, лупине, јари јечам и соје или детелине, сточног грашка, овса и ражи. Могуће је у јесен посејати биљке које не подносе ниску температуру и које током зиме измрзну па се у пролеће само заору. Најбоље време за заоравање сидерата је од четврте до десете недеље након сетве или две до три недеље пред сетву главне културе. Биљке имају највише накупљених храњива пред и током цветања па је то моменат када би требало извршити косидбу и заоравање.
Gavrilović Olivera
Gavrilović Olivera