[Petrović DankoUčesnik]

Берба винског грожђа се обавља по сортама, водећи при том рачуна да се посебно бере грожђе са белим а посебно са обојеним бобицама. Берба грожђа се обавља по сувом и лепом времену. Ако је кишно и хладно време , грожђе се не бере, осим када прети опасност од напада сиве плесни. Грожђе се бере у једном наврату и то само са главних ластара (са заперака не). Бере се само здраво грожђе које није оштећено сивом плесни. Ово је јаако битно испоштовати код црних сорти. Берба грожђа се може изводити ручно и машински. У нашим условим највише се примењује ручна берба јер су машине за бербу грожђа веома скупе. Код ручне бербе обавезно се користе маказе или ножеви. Нарочито су погодне танке, зашиљене маказе (намењене само за бербу) јер је са њима учинак већи а берба лакша, мада се могу користити и класичне виноградарске маказе. Убрано грожђе се ставља у пластичне гајбе или неку другу амбалажу припремљену за бербу. Доста се користе пластичне посуде за бербу јер су јефтине и погодне за одржавање. Не препоручује се сипање грожђа у приколице са цирадом јер долази до оштећења гроздова кидања бобица и цурења шире, па се повећавају губици, смањује рандман и долази до оксидације шире што свеукупно утиче на смањење квалитета вина. Један радник убере од 300 до 800 кг грожђа за 8 сати што зависи од више фактора: оствареног приноса, приступачности гроздова у зеленој маси, крупноће гроздова, дужине петељке грозда, организације бербе и низа других чинилаца. Уобичајено је да један ред беру два радника јер је учинак већи. При берби много је већи учинак код обојених сората у односу на беле. Убрано грожђе што је пре могуће возити на прераду.

Attachments:

• 

[Autor]

Članci