[Sovilj ĐorđeUčesnik]

Берба шљиве и оптималан моменат бербе

Овогодишњи род шљиве у Колубарском округу ће бити испод вишегодишњег просека а основни разлог томе су негативни временски услови који су били крајем марта и почетком априла месеца 2021 године. Ниске температуре од – 1 до – 5 степени у фази цветања шљиве утицале су на опрашивање , дужи периоди са нижим температурама на слабију оплодњу а у појединим реонима где се температура спуштала на – 5 степени дошло је до измрзавања тучкова и до 80 %. Узевши све у обзир приноси ће зависити од локалитета засада , заступљених сорти и периода цветања истих и нивоа примењене агротехнике. И поред велике површине под шљивом у Колубарском округу која се процењује на 12.000 хектара велики је проценат екстензивних засада у којима се не примењују редовно агротехничке и помотехничке мере па су алтернативна родност и нижи приноси у таквим засадима редовна појава. Овогодишња берба шљиве ће у односу на претходну годину каснити седам до десет дана.
Од сорти шљиве на нашем подручју најзаступљеније су Стенлеј, Чачанска родна , Чачанска лепотица , Пожегача и ракијске сорте шљива. Већина ових сорти има вишеструку намену и може се користити за више видова прераде. За сушење се највише користи сорта Стенлеј , за продају у свежем стању Чачанска рана и Чачанска лепотица, за хлађење и даљу прераду сорте Чачанска родна и Чачанска лепотица , за производњу ракије Чачанска родна, Пожегача, Црвена ранка и Стенлеј. Намена плодова утиче на време бербе па се плодови за употребу у свежем стању као и за хлађење беру пре физиолошке зрелости када су довољно чврсти да издрже транспорт и прераду а покожица им је добила карактеристичну боју и пепељак. Плодови за употребу у свежем стању се беру ручно а у зависности од захтева купца могу се брати тако да им се сачува петељка и пепељак, ова берба је најзахтевнија и најскупља. За хлађење се такође плодови беру ручно али код ових плодова петељка и пепељак нису обавезни па је учинак берача већи.Садржај шећера, ароматичних материја као и обојеност плодова код ових плодова је нижа од максималног садржаја. Плодови шљива за сушење и производњу ракије беру се у технолошкој зрелости када им је садржај суве материје највиши. Оптималан почетак бербе ових плодова најбоље је одредити мерењем чврстине мезокарпа и садржајем растворљивих сувих материја у плоду. Шљиве за сушење и прераду у ракију беру се трешењем и скупљањем у амбалажу. Бербу треба обавити у више наврата јер плодови шљиве не сазревају истовремено па је потребно поткупљање. Већ годинама уназад за бербу шљиве проблем представља недостатак радне снаге а нарочито за бербу стоних сорти где је проблем и обученост радника за такву бербу. Проблем радне снаге утиче и на оптималан моменат бербе и квалитет плода за прераду јер је произвођачима лакше да јаким трешењем и једнократним скупљањем плодова обаве бербу него да пробирно беру само сазреле плодове.
Према времену сазревања почетак бербе шљиве почиње са стоном сортом Чачанска рана . Организован откуп ове сорте већ неколико година се не ради па су произвођачи били принуђени да да мање количине продају по пијацама. Иста ситуација се са откупом сорте Чачанске Лепотице за потрошњу у свежем стању. Ова сорта се од 2010 године масовно садила са жељом произвођача да је као стону продају у Руску Федерацију. Ти засади су стигли на пун род међутим стао је извоз стоне шљиве из Ваљевског краја па су принуђени да је продају за прераду . Од раних ракијских сорти најзначајнија је Црвене Ранка , ова сорта је интересантна за откуп а произвођачи ракије је веома цене и откуп је унапред уговорен.Велико је и интересовање за подизање нових засада са овом аутохтоном сортом. Највећи родни потенцијал ове године је у засадима сорте Чачанске родне а почетак бербе за хлађење и сечење се очекује око 15 августа а y трећој декади августа и почетком септембра почеће и берба плодова сорте Стенлеј за сушење. Пожегача је најкаснија сорта шљиве , откуп је организован и веома је тражена за све видове прераде. Доста старих засада је у концепту органске производње тако да је са прошлогодишњом ценом од 60 динара била најскупља сорта шљиве.
Дипл.инг Ђорђе Совиљ

[Autor]

Članci