[Čokojević SanjaUčesnik]

Berba i čuvanje plodova jagode

Jagoda ima mekan plod i veliki respiracioni koeficijent, što je ujedno i glavni razlog njenog relativno kratkog čuvanja u svežem stanju. Plod jagode nema sposobnost dozrevanja nakon berbe, i zbog toga se ona mora obaviti kada su plodovi u punoj zrelosti.
Sorte jagode prema broju rađanja u toku vegetacije mogu da se svrstaju u 3 grupe i to:jednorodne (ZENGA PREKOSA,ČAČANSKA RANA,ALBA,KLERI,ZENGA GIGANA,MIRANDA,MARMOLADA,ZENGA ZEGANA),dvorodne i stalnorađajuće (Albion, Diamante, Irma, Mara de Bois, Seescape, Selva. ). Jednorodne sorte, a njih je najviše, sazrevaju u maju i prvoj i drugoj dekadi juna. Dvorodnih sorti je vrlo malo. Rađaju dva puta godišnje i to u maju i junu, i početkom septembra pa sve do pojave prvih mrazeva. Stalnorađajuće sorte jagode neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva. Branje se može sprovesti na dva načina: da se prvo beru najbolji plodovi, pa da se berač vrati i obere prezrele plodove, ili se parcela podeli na dva dela pa se jedan deo češće bere za tržište u svežem stanju, a drugi se povremeno obere za potrebe prerade. Plodovi se moraju redovno sakupljati, ne sme se zapustiti jer može doći do truljenja prezrelih i još nedozrelih plodova ili pojave raznih bolesti koje će smanjiti prinos i dobit. Za berbu najkvalitetnijih plodova, neophodno je obrati jagodnjak svakog drugog, najkasnije trećeg dana. Branje zelenih plodova neće biti od koristi jer jagoda u toku skladištenja ne dozreva. Istovremeno sa branjem vrši se i klasiranje plodova u tri kategorije, od kojih se najviše ceni ekstra i prva klasa, koja se može prodavati za jelo i duboko zamrzavanje.
Pod kvalitetom ekstra podrazumevaju se plodovi koji su po krupnoći, zrelosti i boji ujednačeni, sortno čisti, bez peteljke i ručno obrani. U jednom pakovanju dozvoljava se do 5% plodova koji ne ispunjavaju uslove za ovu ali ispunjavaju za narednu, nižu klasu.
Plodovi kvaliteta I moraju imati približno iste osobine kao plodovi ekstra kvaliteta, s tim što se dozvoljava da u pakovanju bude i do 10% mase plodova koji ne ispunjavaju uslove za ovu klasu ali odgovaraju II klasi.
Plodovi kvaliteta II moraju biti zdravi, čisti i potpuno zreli, sa izvesnim nedostacima u pogledu oblika ploda. U jedinici pakovanja može biti do 20% prezrelih plodova, do 10% mase plodova sa čašicom, kao i najviše 5% crvljivih plodova.
Plodove ne bi trebalo brati nakon kiše ili kada su jutra vlažna. Plod nakon branja ne sme ostati na suncu.
Jagoda se kod nas još uvek bere ručno u standardnu drvenu ambalažu (letvarice) u koje se stavljaju plastične posudice veličine 250 ili 500 g. Jagoda za svežu potrošnju obavezno se mora brati s peteljkom. Za konzumiranje plodova u svežem stanju koriste se manje plastične ili kartonske perforirane kutije. Plodovi koji se koriste za zamrzavanje beru se u plitke holandeze. Ne preporučuje se berba u dublje posude (kofe, korpe, kante i dr.) Najbolji kvalitet daju plodovi koji su potpuno zreli i dobro obojeni, ali takvim plodovima manjka čvrstoća pa loše podnose transport. Ako se jagoda isporučuje na udaljenija tržišta zahteva se da je oko 2/3 do 3/4 površine ploda obojeno tj. da jagode imaju samo beli vrh. Plodovi za industrijsku preradu ili zamrzavanje moraju biti potpuno dozreli i beru se bez peteljke.
Berba sorti mekog ploda obavlja se pre punog zrenja, a plod sorti čvrstog ploda bere se u punoj zrelosti. Berbu treba obaviti ujutro posle pada rose i posle podne, kada je slabiji intezitet sunčevog zračenja i kada se plod rashladi.
Skladištenje jagoda je moguće nakon berbe u trajanju od 10 do 20 dana. Tačnije vreme koliko se mogu čuvati nakon branja zavisi od sorte jagode i čvrstoće mesa plodova. Temperatura u skladištu bi trebala biti oko 0 ̊C, a vlažnost vazduha 85 – 90%.
Zbog visokog respiracionog koeficijenta, jagode veoma brzo gube kvalitet za vreme same berbe, a pogotovo neposredno posle berbe. U toku berbe ubrane jagode se drže u hladu, tako da temperature plodova bude niža od temperature okolnog vazduha. Regulisanje temperature plodova neposredno posle berbe omogućava efikasnu kontrolu biohemijskih procesa i razvoja gljivica koje dovode do umanjenja kvaliteta i truljenja plodova. Standardna preporuka je da se u roku od jednog časa posle berbe ubrani plodovi jagode prevezu u skladišta i brzo rashlade sa vazdušnim strujanjem. Temperatura rashlađenog vazduha može da bude i do -3ºC.
Rashlađene palete jagode se omotaju sa polietilenskom folijom i čuvaju na temperaturi od 0ºC, sa relativnom vlažnošću 90-95% do momenta transporta. Funkcija polietilenske folije je da se spreči kondenzacija vodene pare i orošavanje na površini plodova u toku prevoza do hladnjača . Na relativnoj vlažnosti manjoj od 90% dolazi do početka gubljenja vode, što doprinosi gubljenju prirodnog sjaja, a time i smanjenja tržišne vrednosti. U ovakvim uslovima, plodovi jagode mogu da se čuvaju 7-10 dana.Bitno je naglasiti da dužina skladištenja uglavnom zavisi od sorte i načina rukovanja jagodom za vreme i posle berbe. Takođe, dobri sanitarni uslovi prostora za skladištenje i čuvanje jagoda umanjuju stepen kontaminacije plodova gljivicama koje izazivaju truljenja i promenu ukusa.

Sanja Čokojević, dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva

[Autor]

Članci