Berba i čuvanje dinje

  • This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 4 godine ranije by Petkanić Zorica.
Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #517013
    Petkanić Zorica
    Učesnik

      Dinje su spremne za berbu kada kora počne da menja boju, a u osnovi drške
      ploda počne odumiranje tkiva kore i pojava sitnih pukotina. Dobar kvalitet dinje postiže se ako se sa berbom počne posle zore, kada jutarnja rosa ispari sa plodova i traje sve dok su oni još uvek sveži. Drska se preseče oštrim nožem na udaljenosti 1-1,5 cm od ploda, a nikako se ne kida. Važno je da se slaže pravilno, ne više od 3-4 sloja i odmah prenese u hlad ili zasenu, a odatle odlaže u hladnu prostoriju na dalju doradu i skladištenje do prodaje.
      Oštećeni i natruli plodovi nikako se ne smeju mešati sa zdravim, kako ne bi došlo do prenošenja bolesti i štetočina. Potom se pristupa čišćenju plodova, isključivo suvim postupkom. Dinje za čuvanje podvrgavaju se dalje postupku voskiranja i dezinfekcije, kako bi se sprečila trulež izazvana fuzarioznim oboljenjima i alternarijom. Sortiranje se vrši po veličini, obliku i boji. Sorte i hibridi sa kratkim periodom čuvanja, kao npr. galija tip mogu se uspešno skladištiti na temperaturi od 6°C, a po najnovijim istraživanjima na temperaturi od 1 – 3 °C, čak i do dvadesetak dana. Kantalup dinje skladište se na temperaturam 1 – 5 °C sa uobičajenim periodom čuvanja od 2 nedelje.
      Primenjuju se dva metoda hlađenja, hidrociolling ili primenom leda. Na 3 dela dinje upotrebi se oko 1 deo leda čime se temperatura sa 30 °C može za kratko vreme sniziti na 4 – 5 °C. Zrela dinja emituje gas etilen, hormon zrenja, te uskladištene dinje nikad ne treba mešati sa lubenicama, koje su vrlo osetljive i smanjuje im se kvalitet promenom boje kore, brzim gubljenjem svežine i kvaliteta. Sem toga što se najviše upotrebljavaju u svežem stanju, od dinja se mogu pripremati i slatka, koja se duže mogu upotrebljavati.
      Dinje u sebi sadrže najviše vode – čak oko 90%. Zbog toga su, osim kao najbolje letnje osveženje, veoma pogodne za čišćenje organizma, a zbog niske kalorijske vrednosti (100 g samo oko 30 kcal) često su na jelovniku osoba na dijeti.
      Osim što čiste bubrege od višegodišnjih naslaga, poboljšavajući njihovu funkciju i potpomažući izbacivanje peska, dinje utiču direktno i indirektno na čišćenje i bolju funkciju zglobova i kičme. Konzumiranjem ovog povrća, organizam se oslobađa viška soli u svim delovima organizma gde se ona skuplja zbog zdravstvenih razloga ili prekomerne upotrebe. Osim toga, dinje su korisne za creva jer pomažu i normalizaciji mikroflore i uspostavljaju PH ravnotežu krvi.

      Zorica Petkanić, PSSS Negotin

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.