[Šević MilanUčesnik]

Пасуљ се као чист усев у Србији гаји на преко 20 000 хектара. Просечан принос варира од 650 до 1300 кг/ха. Доста се гаји у здруженом усеву са кукурузом, али за ове површине тренутно нису доступни статистички подаци. Производња пасуља угрожена је појавом болести и штеточина које у појединим годинама могу да доведу до смањења приноса ове културе. Од болести пасуља на првом месту по значају и утицају на смањење приноса су бактериозе (пламењача пасуља и ореолна пегавост). Осим бактериоза на пасуљу и боранији се појављују микозе и вирозе али оне нису толико економски значајне као бактериозе. Последњих година највеће штете на пасуљу а посебно на боранији проузрокује бактерија Xanthomonas campestris pv. phaseoli проузроковач обичне пламењаче пасуља и бораније и њена појава је готово редовна у свим регионима где се ове културе гаје. Смањење приноса пасуља и бораније проузроковано овом бактеријом често је и преко 50%. Најуочљивији симптоми су на листовима и махунама. На листовима се формирају ситне и влажне пеге у оквиру којих ткиво изумире. Пеге се брзо шире и спајају при чему долази до некрозе већег дела листа. Уколико се усев не штити долази до некроза листова и до њиховог сушења и опадања, што се одражава на принос. На махунама се уочавају округласте, масне пеге. Са заражених махуна бактерија прелази на семе које је извор инфекције за наредну годину. Бактерија продире кроз стомине отворе или повреде на биљкама. Јачем интезитету заразе погодује топло и кишовито време. Бактерија се преноси са заражених на здраве биљке кишним капима ношеним ветром тако да се не препоручује заливање системима „вештачке кише“. Недекларисано заражено семе је главни извор инфекција и ширења ове бактериозе. Посебно се истиче јак интезитет појаве ове бактерије на пасуљу који се гаји на малим парцелама и у окућницама, где се за сетву користи несертификовано семе, без декларације о здравственом стању и квалитету. Врло низак проценат заразе семена, 0.01-0.1% при повољним временским условима, може проузроковати епидемију. Од агротехничких мера препоручује се плодоред, избалансирана исхрана биљака, уништавање жетвених остатака, уништавање коровских биљака потеницијалних домаћина бактерије, уништавање спонтано никлих биљака пасуља и боранје. Хемијске мере борбе најчешће нису довољно ефикасне, па се још више појачава значај употребе здравог сетвеног материјала и примена других препоручених мера. Од хемијских мера препоручују се третирање семена, као и сузбијање бактерије фолијарном применом бактерицида. За фолијарне третмане треба примењивати препарате на бази бакра од фазе другог правог листа и зависно од временских услова наставити третмане у интервалима од седам до десет дана. Због негативног утицаја на оплодњу избегавати третирање усева у фази цветања. Третмане вршити касно увече или рано ујутру јер треба избећи најсунчанији и најтоплији део дана због опасности од појаве ожеготина на листовима. За фолијарна третирања треба користити довољне количине воде да биљке буду темељно ипрскане. Са порастом биљака повећава се и количина воде која је потребна.

др Милан Шевић саветодавац за заштиту биља

[Autor]

Članci