Bakteriozno sušenje trešnje poslednjih nekoliko godina u mladim zasadima i plantažama trešnje predstavlja značajan problem u proizvodnji ove voćne vrste. Simptomi bolesti se ispoljavaju u vidu sušenja grana, grančica ili celih stabala, što se uglavnom zapaža na mestima rezidbe i oko pupoljaka, sa uočljivim promena boje tkiva kore, koje puca i nastaju rak rane.
Pored trešnje i šljive P. syringae značajno ugrožava proizvodnju i drugih koštičavih vrsta posebno višnje.
Mlade voćke su najugroženije, najače sušenje i formiranje rak rana kod koštičavih voćaka je u periodu od 1 – 8 godina, dok je kod starijih voćaka pojava bakterioznog raka sporadična i uglavnom se ispoljava samo sušenjem pupoljaka ili tanjih grana.Bakterioze na koštičavim vrstama voćaka prouzrokuju značajne gubitke. Zbog proširenja i izmene sortimenta, podloga i nemogućnosti primene uspešne hemijske zaštite, fitopatogene bakterije su sve rasprostranjenije i u povoljnim vremenskim uslovima mogu
predstavljati ograničavajući faktor uspešne proizvodnje. Mlada stabla uglavnom stradaju ukoliko su oštećena mrazom, izmrzavanjem, rezidbom ili oštećenjem od insekata. Najveći procenat propadanja voćaka je tokom prve dve godine posle sadnje. Velike ekonomske štete, praćene sušenjem celih stabala se javljaju prilikom prekraćivanja stabla.
Simptomi bolesti se manifestuju u vidu uvelosti i sušenja mladara, grana, cvetova i pegavosti plodova. Daljim razvojem bolesti na zaraženim granama formiraju se manje ili veće rak rane iz kojih ističe smola. Infekcije obično nastupaju tokom jeseni i zimskog perioda, a razvoj rak rana i njihovo širenje se nastavlja i uočava tokom proleća. Širenje rak rana je intenzivno od aprila do polovine maja, kada se njihova dužina i širina brzo povećava, kora ima vlažan izgled, uleže u tkivo i iz pukotina obično intenzivno ističe smola. Odstranjivanjem zaražene kore uočljiva je nekroza floema, ksilema i kambijuma, koja se ispoljava u vidu dužih ili kraćih traka crvenkasto – mrke boje.
Dželatović Slavica
Dželatović Slavica