[Ćirić MilenaUčesnik]

Na području Evrope u 2010. zabeležena je u Francuskoj, Rusiji, Španiji, Sloveniji i Hrvatskoj.Vinska mušica ploda širi se trgovinom sadnog materijala i plodovima domaćina, kao i letom odraslih insekata.
Redovnim monitoringom zasada voća i vinove loze, na nekim regionima Srbije registrovano je prisustvo azijske voćne mušice- Drosophila suzukii. Jedan od tih regiona je i Zlatiborski okrug.

Od samog proleća ove godine monotoring se sprovodio na biljnim vrstama koje su domaćini ove štetočine (jagoda, trešnja, višnja, breskva, malina, kupina, vinova loza, šljiva i smokva).

Pregledom postavljenih klopki u zasadima voća i vinove loze, identifikovo je prisustvo jedinki azijske voćne mušice u zrelim zasadima kupine, maline, breskve, vinove loze i smokve.

Odrasle jedinke veličine su oko 3mm. Mužjaci su sa tamnim pegama na prednjim krilima i dva češlja na prednjim nogama, dok ženke imaju karakterističnu testerastu legalicu kojom zasecaju pokožicu ploda u koji polažu jaja. Jedna ženka u toku svog životnog veka položi i do 600 jaja (u proseku oko 400).
Jaja azijske voćne mušice su ovalna i veličine do 0,6mm, larve bele boje i veličine do 4mm, dok su lutke veličine do 3mm i braon boje.

ŠTETE OD Drosophila suzukii

Biljne vrste na kojima se hrani voćna mušica u opasnosti su i najosetljivije su u vreme zrenja. Štete koje može da izazove su i do 100%. Ženke Drosophila suzukii polažu jaja u zdrave plodove u fazi zrenja. Na temperaturama koje trenutno vladaju u našim uslovima za piljenje larvi potrebno je 7 – 8 dana. Usled ishrane larvi plodovi potpuno propadaju.

MERE KONTROLE

1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja insekata kako za smanjenje trenutnih šteta, tako i za redukciju broja adulta za prezimljavanje
2. U našem monitoringu koristili smo klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta
3. Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa njive
4. Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Ostavljanjem zaraženih plodova na stablu doprinosi se povećanju broja odraslih i drastičnom umnožavanju broja insekata. Uklanjanje i spaljivanje plodova je obavezna mera. Kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.
5. Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.
6. Hemijske mere kontrole mogu doprineti smanjenju broja odraslih insekata, ali ne i jaja i larvi koji su zaštićeni u plodu. Ova mera ima ograničeno dejstvo, ali u našoj zemlji i ne postoje registrovani insekticidi za suzbijanje Drosophila suzukii.

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se vrši na području celog regiona, jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

Milena Ćirić, dipl.inž.

[Autor]

Članci