[Miletaković SandraUčesnik]

Azijska voćna mušica Drosophila suzukii je invanzivna štetočina voća poreklom iz jugoistočne Azije. U Evropi je prvi put registrovana 2008. godine, a u našoj zemlji 2014. godine. Veoma brzo se adaptira i širi u introdukovana područja. Ima visok reproduktivni potencijal. Jedna ženka tokom svog života položi u proseku 400 jaja (može i do 600), a tokom godine može da razvije od 7 do 15 generacija. Izrazito je polifagna, može da se razvija kako na kultivisanim tako i na divljim vrstama biljaka, a ekonomski značajne štete registrovane su na malinama, kupinama, borovnicama, jagodama, trešnjama, breskvama, šljivama, vinovoj lozi, smokvama i drugim biljnim vrstama. Evropska organizacija za zaštitu bilja (EPPO) svrstala je D. suzukii na A2 listu karantinskih štetočina.
Štete na plodovima nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi. Za razliku od drugih mušica iz familije Drosophilidae, ženke D. suzukii imaju sposobnost polaganja jaja u zdrave plodove i to zahvaljujući čvrstoj testerastoj legalici. Najveće štete nastaju od ishrane larvi mesom ploda. Na mestima gde ženka pravi zareze prilikom polaganja jaja otvara se put za infekcije različitim vrstama patogena.
Trenutni vremenski uslovi sa dnevnim temperaturama oko 25°C i visokim relativnim vlagama vazduha izuzetno su povoljni za razvoj ove štetočine.

MERE KONTROLE

1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja insekata kako za smanjenje trenutnih šteta, tako i za redukciju broja adulta za prezimljavanje.
2. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta.
3. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki. Prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.
4. Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.
5. Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.
6. Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine, zova, džanarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.
7. Hemijske mere zaštite protiv azijske voćne mušice su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja.

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

[Autor]

Članci