ARONIJA – RUSKA BOROVNICA
(Aronia melanocarpa)
Aronija je malo poznata voćna vrsta kod nas, pripada familji ruža Rosaceae, podfamiliji Maloidae. Pored crne, poznata je još i crvena i purpurna, koje nisu poznate. Gaji se kao voćka ili ukrasna biljka, uspeva na svim tipovima zemljišta i nadmorskim visinama. Žbun može imati i do 30 izdanaka, visine 2,5-3 m u prečniku. Sadi se u jesen i u rano proleće. Biljke iz kontejnera mogu da se sade i u toku vegetacionog perioda.U tom slučaju sadi se u vodom natopljene jame, posle sadnje se ponovo zalije kako bi biljka odmah nastavila sa rastom. Prinos i kvalitet plodova najviše zavise od đubrenja i navodnjavanja uz redovno uništavanje korova. Pre sadnje parcela treba da se pođubri sa mineralnim đubrivima NPK 15: 15:15, 500-600 kg /ha ili 50-60g po jamici.Tokom vegetacije treba površinu đubriti sa NPK 8: 16: 24 oko 500 kg/ha godišnje. Aroniju treba saditi na rastojanju 3 x 1,5m, a redovi bi trebalo da budu orijentisani u pravcu sever-jug.Maksimalni razvoj i pun prinos dostiže tek u desetoj godini života,kada se može dobiti 5-10 kg ploda po biljci. Nega zasada sastoji se u redovnom uništavanju korova i navodnjavanju. Ukoliko se želi organska proizvodnja nije dozvoljena upotreba klasičnih pesticida i mineralnih đubriva. U takvim slučajevima između redova treba posejati belu detelinu. Ona sprečava rast korova. Ova biljka sporo raste, dobra nega ubrzava rast i omogućava rodnost u drugoj godini. Rađa svake godine. Cveta u aprilu, zrenje počinje u avgustu i traje oko mesec dana. Zreli plodovi ne trule, i teško opadaju. Mnogi plodovi se osuše i ostaju dugo na biljci i mogu se upotrebljavati za čaj ili kompot. Lekovita i hranljiva vrednost je sačuvana 100%. Otporna je na bolesti i štetočine, idealna za organsku proizvodnju, ne usvaja otrovne materije i teške metale. Aronija je više lek nego hrana.
Korišćena literatura prof.dr.Ive Đinovića
Savetodavac: Slavica Stojkić
Stojkić Slavica
Stojkić Slavica