Термин „апоплексија“ означава изненадно, превремено сушење стабала кајсије. Ради се о комплексној појави која зависи од низа фактора. Ова појава је највећи проблем у производњи кајсије и доводи у питање економску оправданост гајења ове воћке. Иако је и код нас и у свету објављено неколико стотнина радова на ову тему овај проблем до данас није решен. Симтоми превременог сушења стабала кајсије могу бити различити у зависности од тога шта је узрочник ове појаве. Најтипичнија спољашња промена која се запажа је сушење лишћа. Лишће се прво увија а затим вене и суши се. Сушење се најчешће дешава у пролеће одмах после цветања или нешто касније, обично у мају или јуну. Најчешће се сушење јавља код стабала старости између 6 и 15 година. На пресеку грана или дебла захваћених сушењем уочава се да ткива добијају браон боју. Долази до прекида циркулације сокова и сушења грана или читавих стабала.
Постоје дваприлаза објашњења појаве сушења кајсије. Један од њих је да је примарни узрок апоплексије еколошкофизиолошке природе, а други да је патоген узрок сушења кајсије. Неки од најзначајнијих патогена за које се сматра да изазивјау појаву апоплексије су: Pseudomonas syringae, Leucostoma cincta, Verticilium dahlie…
Мере борбе подразумевају: гајење кајсије само у локалитетима са повољним климатским и земљишним условима, високо калемљање, примена летње уместо зимске резидбе, избегавати повреде приликом обраде земљишта (само плитка обрада), адекватно регулисање водног режима и примена одговарајуће заштите против проузроковача биљних болести и штеточина.
Jovičić Marinko
Jovičić Marinko