Антракноза паприке(Colletotrihum spp.)
Болест која у задњих неколико година постаје све значајнија, а поред паприке напада и плави патлиџан, кромпир и парадајз. Преноси се семеном, а презимљава и у зараженим биљним остацима, као и на коровским биљкама фамилије Solanaceae. У Америци је описана још 1890, а у Европи средином 20. века. У Србији је евидентирана шездесетих година прошлог века.
Поред Colletotrichum capsici i Colletotrichum coccodes, нешто већи значај имају и Colletotrichum acutatum i Colletotrichum gleosporiodes. Патоген може да презими на коровским домаћинима, али и у земљишту у склероцијама. Развоју болести погодује топло и влажно време са температурама 20-24˚C.
Штете се најчешће манифестују у другом делу вегетације крајем августа и почетком септембра када се иначе не ради заштита фунгицидима. У ранијим фазама на лишћу се први симптоми јављају на најмлађем лишћу у виду хлорозе и увијању према лицу листа, а на плоду први симптоми су у виду воденастих улегнућа која се шире и прелазе у лезије. На површини лезије се јављају концентрични кругови који су прво наранџасто-браон боје, а касније потамне. Лезије се могу спајати и захватити цео плод.
У циљу спречавања појаве болести, за сетву треба користити здраво семе, уништавати корове, а од препарата одличне резултате дају фунгициди са активном материјом азоксистробин.
Виолета Станковић, мастер инж.заштите биља
Stanković Violeta
Stanković Violeta