[Galović BrankoUčesnik]

Амброзија је једна од најраспрострањенијих и најопаснијих алергених биљака на свету. Води порекло из САД, одакле је пренета у Европу 1863. године, увозом житарица и детелине. Све до седамдесетих година није представљала значајан проблем, док након тога постаје доминантан коров у централној и југоисточној Европи.

Данас је раширена по читавој Србији, на различитим типовима земљишта и различитим стаништима. Присутна је како на необрадивим, тако и на обрадивим површинама, како у руралним, тако и у урбаним срединама. Велике штете прави у усевима кукуруза, сунцокрета, соје, грашка, уљане репице и у ређим стрним житима.

Амброзија је једногодишња, каснопролећна биљка. У нашем климату ниче половином априла месеца. Висине je од 20 cm do 2 m (уобичајено 70 cm). Цела биљка је обрасла густим длачицама. Стабљика је усправна, на пресеку благо четвороугаона, у горњем делу разграната. Корен је вретенаст и плитко усађен у земљу. Листови дуги 5-10 cm, перасто су дељени, режњевити, са горње стране тамно зелене боје, а са доње прекривени длакама. Цветови су многобројни, ситни, груписани у многобројне главичасте цвасти. Мушке главице су полулоптасте са већим бројем цветова (10-15), сакупљене у густе терминалне гроздасте цвасти. Женске главице су са појединачним цветовима затвореним у венац, постављене испод мушких главица у пазуху горњих листова. Због оваквог распореда цветова смањена је сигурност оплођавања ветром те мушки цветови производе енормну количину полена. Поленова зрна имају облик малих куглица са шиљцима на површини. Амброзија цвета и плодоноси од јуна до октобра месеца. Плод је јајаста ахенија, димензија 2,5-3,5 mm x 1-1,7 mm. Једна биљка продукује 500-3000 ахенија, које у земљишту могу да преживе и до 40 година.

Својим поленом, који у себи садржи шест алергена беланчевинасте структуре, амброзија изазива алергије код 10% светске популације. Алергијски ринитис, коњуктивитис и астма су болести за чија је погоршања амброзија директно одговорна. Једна биљка је способна, током сезоне, произвести више милиона поленових зрна (чак до милијарду). Количина полена повећава се током кишног пролећа и топлог лета, а смањује се ако је лето кишовито. Највећа концентрација полена је у августу и септембру, у раним јутарњим сатима и пре подне. Концентрација се смањује после кише. Полен овог алергена може повољним струјама ветра да доспе и на удаљеност од чак 100 км од јединке.

За сузбијање амброзије се користе агротехничке, механичке и хемијске мере. Појединачне биљке треба чупати са корена, док веће површине треба стално косити пре цветања, и то испод 5 cm од површине земље, како би се спречило њено обнављање преко бочних изданака. На пољопривредним површинама треба је сузбијати комбинацијом агротехничких мера и хербицида. Запуштена земљишта треба уредити и засејати травом, како би се повећао број конкурентских биљака.
Хемијске мере на непољопривредним површинама подразумевају употребу хербицида на бази а.м. glifosat или а.м. glufosinat-amonijum . У засадима јабучастог и коштичавог воћа, поред поменутих, могу се користити и препарати на бази а.м. fluoksipir . У усеву кукуруза, за сузбијање амброзије после сетве а пре ницања кукуруза могу се користити препарати на бази а.м. izoksaflutol (Merlin), сам или у комбинацији са препаратима на бази а.м. terbutilazin (Hemazin). После ницања кукуруза, док је амброзија у фази до 4 листа могу се користити препарати на бази а.м. mezotrin (Callisto), а.м. 2,4-D (Maton, Lentemul, Esteron, Mustang, Monosan Herbi и др.) + , а.м. dikamba (Bamvel, Dikamba и др.). У пшеници, после ницања, док је амброзија у фази до 4 листа могу се користити а.м. fluoksipir (Starane, Tomigan), а.м. 2,4-D (Maton, Lentemul, Esteron, Mustang, Monosan Herbi и др.). У кромпиру се после сетве а пре ницања могу користити комбинације препарата на бази а.м. metribuzin (Sencor, Lord, Mistral, Tribute и др.).

Неопходно је да сви узмемо учешће у уништавању амброзије. Јавна предузећа (Путеви, Железнице) су обавештени да имају обавезу да униште све корове, па и амброзију у појасу ширине 5 m од путева, односно пруга. Сви приватни власници парцела су у обавези да униште амброзију на свом имању.

дипл. инж. Бранко Галовић

[Autor]

Članci