[Stojanović AleksandarUčesnik]

Амброзија (Ambrosia artemisiifolia L.) (амброзија пеленаста, фазануша, лимунчук) није аутохтона европска врста. Она је пореклом из Северне Америке, а на стари континент је унета 1863. године са семеном детелине и луцерке. Сматра се да је амброзија у наше крајеве стигла бродовима из Румуније. Данас се амброзија у великој бројности налази у Источној Србији. То је једногодишња зељаста врста из фамилије Asteraceae (Цомпоситае, главочике) код које се на истој индивидуи налазе раздвојене раздвојене мушке и женске цвасти (главице). Поник – први пар листова су широко јајолики, перасто дељени и кратко длакави. Одрасла биљка – амброзије се грана од основе, густо обрасла перасто издељеним листовима и многобројним длакама. Амброзија је једногодишња биљна врста са многобројним ситним цветовима груписаним у једнополне главичасте цвасти. Мушке главице су полулоптасте имају висећи положај са висећим бројем цветова сакупљене у густе терминално постављене гроздасте цвасти. Женске главице су са појединачним цветовима затвореним у венац, постављене испод мушких главица у пазуху горњих вегетативних листова. Једна биљка амброзије у оптималним условима образује 500-3.000 ахенија, које у земљишту кад се нађу на дубинама ≥ 30 цм могу да очувају клијавост и до 40 година. Амброзија је каснопролећна врста, оптимална температура за њено клијање је 20-22 0C, минимална 6-8 0C, плодоноси од јула до септембра сходно метеоролошким приликама у датој години (Врбничанин и Шинтар, 2003). Има веома скромне захтеве у погледу плодности и растреситости земљишта, па добро успева и на плитким, збијеним и растреситим, сиромашним и плодним, песковитим и шљунковитим земљиштима. Амброзија цвета и плодоноси од јула до септембра, сходно меторолошким приликама у датој години. Велике штете прави у усеву кукуруза, сунцокрета, соје, шећерне репе, као и у усевима стрних жита ређег склопа. Процењује се да је више од 0 % хумане популације осетљиво на полен биљака, а од тог броја чак више од 50 % изазива амброзија.
Могућности сузбијања амброзије: основни циљ програма сузбијања амброзије је смањење њене популације из године у годину и довођење њене бројности испод прага штетности. Сматра се да је потребан период од пет година перманентног сузбијања амброзије да би се добили видни ефекти у смањењу бројности ове врсте на једном терену.

За сузбијање амброзије користе се административне, агротехничке, механичке, хемијске и биолошке мере.
У зависности од врсте усева постоји велики избор хербицида којима се ова коровска врста успешно може сузбијати. Механички ова коровска врста може се сузбити чупањем биљака заједно са кореном, ниским кошењем и другим видовима механичког уништавања (окопавање, тењирање и др.). Кошење извршити на висину испод 5 цм јер се амброзија грана и не покошене гране настављају пораст и могу ослободити полен и донети семе. Након кошења амброзија се регенерише и поново улази у фазу цветања за двадесетак дана. Зато је за ефикасно сузбијање треба косити сваке треће недеље. На овај начин се онемогућава формирање и емитовање полена и стварање новог семена. Хемијским путем могуће је сузбити амброзију применом хербицида на рудералним стаништима ван насеља препаратима на бази а.м. глифосат.

Александар Стојановић, дипл. инж.

[Autor]

Članci