[Radić DragomirUčesnik]

Актуелни сезонски послови у ратарству у Подунавском региону

У Подунавском региону ратари не могу да се похвале завршеним послом у децембру, можда тек половином од планираних јесењих радова. Овоме је допринела специфична клима током јесени. Наиме, септембар и октобар је обележило суво и топло време са врло мало падавина. Ово је погодовало жетви сунцокрета и кукуруза, али није могла да се изврши квалитетна припрема за сетву пшенице. За орање уопште није било услова због великог отпора земљишта за улазак плуга, а тамо где је сетва обављена у оптималном року припрема земљишта је урађена искључиво тешком тањирачом у више прохода на лакшем земљишту. Уследио је новембар са честим и обилним падавинама (пало је 118 литара за месец дана, што је просечна норма за два месеца), тај тренд је настављен и у децембру, тако да земљиште није могло да се просуши и припреми за сетву озимих жита, као ни за основну обраду за јаре културе. До овог момента можемо да кажемо да је посејана тек половина  од планиране површине под озимим житима, која у нормалним условима заузима око 20000 ха у Подунавском региону. Осим лошег времена, многи ратари одустају од пшенице због ниске откупне цене, док су цене репроматеријала остале и даље високе. Очекује се период сувог времена крајем децембра и почетком јануара, па се надамо да ће преостала сетва бити завршена до крајњег рока сетве. Крајњи рок сетве за пшеницу одређен је потребама за ниским температурама на којима се одвија јаровизација. Јаровизација пшенице се дешава на температурама до 5 °Ц, а зависно од раностаности сорте у нашим условима и за наше сорте потребно је 35-40 дана, па и преко 50 дана за веома касне сорте. Из ове температурне потребе може да се изведе закључак да је крајњи рок за сетву до 15. јануара. Ако озимој пшеници не обезбедимо довољан број дана за јаровизацију због фебруарске или мартовске сетве, биљка остаје у вегетативној фази као ниска трава, тј. не може да пређе у генеративну фазу и да јој израсте стабло и клас са зрнима. Овако касна сетва ће сигурно условити знатно нижи принос, али боља је нека сетва од никакве сетве, јер ћемо у противном од извозника прећи у увозника пшенице и брашна.  Мањак површина може да се надомести сетвом факултативних и јарих сората пшенице за које је знатно краћи период јаровизације, 10-20 дана на 10 °Ц током марта, под условом да има довољно семена за тако велике површине.

Треба подсетити ратаре на негативну праксу да оставе отворену бразду после орања, па тек пред сетву у пролеће врше површинску обраду земљишта тањирачом или сетвоспрмачем. Потребно је да по завршетку орања, чим се земљиште мало просуши, а то је обично 2-3 дана по орању, изврше тањирање, тј. затварање бразде. На тај начин се спречава испаравање на јаким зимским ветровима и чува влага у дубљем слоју земљишта, а такође површински слој је равнији и равномерније измрзава и равномерније се уситњава површински слој земљишта.

Драгомир Радић, ПССС Смедерево

[Autor]

Članci