[Stojiljković JelenaUčesnik]

Imajući u vidu značaj povrtarske proizvodnje za područje Jablaničkog okruga i činjenicu da se proizvodnja odvija kontinuirano, naročito u zaštićenom prostoru proizvođačima povrća moramo ukazati na značaj poštovanja pojedinih mera u cilju dobijanja kvalitetnog zdravsteveno bezbednog proizvoda. Plastenike ovih dana napuštaju glavni usevi (paprika, paradajz, krastavac) a pre sadnje naredne kulture, plastenike treba detaljno očistiti i pripremiti za naredni usev. Nakon svakog proizvodnog ciklusa važno je ukloniti biljne ostatke iz plastenika i plastenik dobro očistiti. Kada se usevi stalno smenjuju u plasteniku ogroman značaj ima sakupljanje i uništavanje biljnih ostataka. U zaraženim, zaostalim biljnim ostacima održava se i prenosi veliki broj patogena, prvenstveno truleži korena, prizemnog dela stabla i uvenuća biljaka. Zaražene biljne ostatke treba odmah odstraniti sa parcele i uništiti. Na kraju proizvodnog ciklusa, nakon berbe, neophodno je sve zaražene, kao i nezaražene biljne ostatke ukloniti i uništiti. Smena biljnih vrsta u plasteniku, odnosno plodored, omogućuje pravilno i racionalno đubrenje, čuva plodnost zemljišta, sprečava pojavu bolesti i štetočina. Nasuprot tome, ako se ne isplanira dobro plodored, narušava se struktura i plodnost zemljišta, povećava opasnost od korova, bolesti, štetočina i toksina koje luči koren.
Pravilo i preporuka je da se plastenici moraju što više provetravati. Ovo ne važi samo za letnji period, već tokom čitave proizvodne sezone, ali u skladu sa spoljnom temperaturom i fazom porasta biljaka. Kada je visok procenat vlažnosti u plasteniku vrlo često može doći do pojave truleži na biljnim delovima, a kapi koje kaplju sa folije mogu izazvati ožegotine na mladim biljkama koje su nežne i osetljive. Posebno treba biti oprezan sa primenom preparata zbog karence kada je u pitanju proizvodnja lisnatog povrća koje ima kratak period vegetacije a dođe do pojave truleži na listovima. Takođe, treba voditi računa da ne dolazi do velikih temperaturnih oscilacija u plasteniku, jer česte temperaturne oscilacije usporavaju rast i razviće.
S obzirom na veoma kratku vegetaciju, u proizvodnji povrća veoma je bitno biljke pravilno navodnjavati, prihranjivati i negovati, kako bi se postigli maksimalni prinosi, što uostalom i donosi najveću ekonomsku dobit. Svaku fazu rasta i razvića povrtarskih kultura odlikuje specifična potreba biljke za makro i mikroelementima, pa je zato pravilan izbor vrste i količine đubriva od izuzetne važnosti. Pre sadnje povrća, proizvođačima savetujemo da obave kontrolu plodnosti zemljišta kako bi dobili preporuku o potrebnim količinama i odnosu pojedinih hraniva. Ako je iz nekog razloga analiza zemljišta za datu parcelu izostala, u fenofazi ukorenjavanja nakon rasađivanja (prvih 15 dana), trebalo bi primeniti vodotopiva đubriva sa najvećim udelom fosfora (npr. odnos NPK hraniva 1:4:1) .
U fazi intenzivne berbe plodova trebalo bi upotrebiti đubriva sa najvećim udelom kalijuma (npr. odnos NPK 2:1:4).
Suvišak hranljivih elemenata kao i nedostatak deluje štetno na biljku i manifestuje se raznim vidljivim promenama, zato ishranu biljaka treba bazirati na osnovu analize zemljišta i biljke, kao i potrebi biljaka u pojedinim fazama razvoja.

Jelena Stojiljković, PSSS Leskovac

[Autor]

Članci