Agrotehnika gajenja pšenice – Milanka Miladinović

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #514585
    Miladinović Milanka
    Učesnik

      Пшеница је најзначајнија ратарска култура и гаји се на највећим површинама у свету (око 1/4 укупне обрадиве површине).Пшеница има широку примену и користи се у млинарској, прехрамбеној и фармацеутској индустрији.Пшенични хлеб, којим се храни око 70% људске популације, садржи 15 до 17 % протеина, 18 % угљених хидрата, око 1,3 % масти и богат је витамином Б комплекса.
      Обрада земљишта, земљиште треба благовремено обрадити, у пролеће или јесен у зависности од предкултуре.Дубина основне обраде зависи од типа земљишта и климатских услова и њоме теба да се створи растресит оранични слој на 20 до 30 цм дубине.Допунска припрема земљишта обухвата тањирање, дрљање или употребу сетвоспремача, при чему се ствара уситњени површински слој који ће омогућити уједначено клијање и ницање семена.
      Ђубрење, приликом ђубрења пшенице треба употребити 140 до 200 кг/ха азота, 70 до 130 кг/ха фосфора и 80 до 140 кг/ха калијума.Ђубрење пшенице се обавља у неколико фаза:
      -Предствено ђубрење, обавља се пре предсетвене припреме, ђубриво се уноси на дубину обраде и овим ђубрењем се осигурава потребна количина хранива за почетак раста и развића.Основним ђубрењем се уноси целокупна количина фосфора и калијума и до 1/3 азотних ђубрива.
      -Прихрањивање се обавља у један или два наврата, са 40 до 60 кг/ха азота и то први пут у фази бокорења, други пут у фази влатања, а ако је потребно може се прихранити и трећи пут у фази класања.
      Сетва, за сетву се треба користити сортно семе, уједначено по крупноћи и маси, здраво и добре клијавости.Семе треба да је дезинфиковано одговарајућим средствма.
      Време сетве се одређује према агроеколошким условима и биолошким својствимс сорти. Бројна испитивања су показала да се највећи приноси у нашим условима постижу сетвом у временском року од 10. до 25. Октобра, а да се каснијом сетвом смањује принос и то за око 10 до 20% на сваких 10 дана кашњења.
      Количина семена, одређивање количине семена је битан фактор који утиче на висину приноса и зависи од сорте, крупноће семена, масе хиљаду зрна, клијавости и чистоће семена. Новије сорте имају висок степен бокорења па се и препоручује да се број биљака по м2 креће од 350 до 500 биљака, односно количина семена треба да се креће од 180 до 250 кг/ха.У каснијој сетви, или у случају да предсетвена припрема није обављена квалитетно, норму сетве треба повећати за 10 до 20 %. Размак редова у сетви треба да буде 12,5 цм а дубина сетве од 3 до 5 цм; на лакшим земљиштима (песковитим), сеје се дубље, као и на сувом землљишту, на тежим и влажним земљиштима треба сејати плиће. Уколико је потребно, после сетве може се обавити ваљање усева.
      Миланка Миладиновић

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.