[Aleksić ValentinaUčesnik]

U vreme stalnog poskupljenja mineralnog djubriva pa i drugih cena repromaterijala poljoprivrednici bi trebali početi primenjivati mere kojima će sačuvati te popraviti plodnost zemljištu, kako bi zadržali prinose, a eventualno uštedeli prilikom kupovine repromaterijala. Pre svega moramo poznavati kakvo je stanje hraniva u zemljištu nakon što zasejana kultura napusti površinu. To će nam reći analiza zemljišta koju ćemo obaviti u ovlaštenoj laboratoriji. Od agrotehničkih mera koje treba sprovoditi su: prskanje strništa, obavezno zaoravanje, a nikako spaljivanje žetvenih ostataka, zatim setva useva za zeleno djubrenje i mera kalcizacije.

Prskanjem strništa možemo smanjiti”populaciju” korova jer ćemo time izazvati semenke korova da niknu iz plitkog površinskog dela zemljišta, a kasnije obradom, niknuti korov zaorati. Na taj način smanjujemo njegovu brojnost,a zaštita herbicidima iduće godine biće uspešnija. Prekidanjem sistema kapilara u zemljištu sprečavamo gubitak vlage evaporacijom, a i mikrobiološka aktivnost u zemljištu se nastavlja. Slamu koja ostaje nakon žetve treba usitniti i zajedno sa dodanim azotom koji može biti iz organskih djubriva ili ure odmah zaorati. Najgora odluka je spaljivanje slame jer osim što prekidamo krug kruženja materije u prirodi uništavamo korisnu faunu u zemljištu. Osim toga postoji mogućnost širenja vatre na susedne parcele ili čak zgrade.

Zeleno djubrenje – sideracija jedan je od najefikasnijih načina delovanja na povećanje plodnosti zemljišta ,unošenjem u zemljište zelene mase biljaka koje se seju za tu namenu. Kulture za zeleno djubrenje imaju povoljan uticaj na teškim zemljištima jer duboko razvijen koren ovih vrsta i razgranata korenova mreža omogućava popravljanje strukture zemljišta, vodnog režima u tlu i stvaranje organskih materija. Tradicinalne kulture koje se seju za tu namjenu su razne vrste leguminoza,uljane repice, uljane rotkve… Obično se seju kao naknadni usev nakon skidanja žitarica i zaoravaju se u jesen ili u rano proleće, zavisno od naredne kulture.Na težim zemljištima obično se zaoravaju u jesen, a na lakšim u proljeće.Kojom brzinom će teći razgradnja zavisi će od toga kolliko duboko ih zaoravamo, vrsti i starosti biljaka,vlazi u zemljištu. Preporučuje se dublje zaoravanje mase jer se usled sporije razgradnje obogaćuje zemljište sa organskom materijom.

Posledica povećane kiselosti je nedostatak kalcijuma u zemljištu. To je elemenat koji utiče na formiranje stabilne, mrvičaste strukture što znači i plodnosti zemljišta. Kad imamo dovoljno kalcijuma u zemljištu povoljan je uticaj na stvaranje kvalitetnog i zrelog humusa koji je značajan za plodnost zemljišta.

Zemljišta kisele reakcije imaju nestabilnu strukturu i pokazuju sklonost ka formiranju pokorice posle svake jače kiše.Pokorica za biljke u nicanju ima vrlo negativan uticaj. I ovog proleća je bilo problema sa nicanjem kukuruza zbog stvorene pokorice.U takvim zemljištima neka hranjiva postaju manje pristupačna biljci, pogotovo fosfor jer dolazi do fiksacije fosfora. Primenjene količine fosfora samo se delomično iskoriste u zemljištu.

Iz gore navedenog vidimo da je korekcija pH vrednosti zemljišta prva mera kojom povećavamo plodnost i sposobnost primanja hranjiva iz zemljišta. Da bi znali kakvo je stanje u zemljištu neophodna je ANALIZA ZEMLJIŠTA koja će nam reći s čime raspolažemo te racionalizovati svoju proizvodnju i ne djubriti na pamet. Ako smanjimo količinu djubriva izgubićemo na prinosu, a onda nemamo dovoljno hrane.

Plan managementa hranivima za specifične lokacije je nov termin koji asocira na mangement organskim djubrivima, a primjenjuje se s ciljem minimiziranja neželjenih efekata djubrenja na okolinu, optimizacije produkcije i povećanja profita jednog poljoprivrednog gazdinstva ili čitave regije.

Management hraniva označava kontrolu nad djubrenjem useva (ali i drugim poljoprivrednim proizvodnjama) uz zaštitu okoline, posebno podzemnih voda i može se definisati kao upravljanje količinom, izvorima, mestom primene, oblikom i vremenom aplikacije biljnih hraniva i promenama u zemljištu.

Izvor hraniva u zemljištu:
a) Djubriva(mineralna i organska),
b ) Rezidue od prethodnog djubrenja,
c) Biološka fiksacija N prethodnim usevom leguminoza,
d) Mineralizacija organskih rezervi zemljišta (sveža org. materija, humus, org. djubrivo),
e) Voda za navodnjavanje i dr.

Dobar management omogućava provođenje principa održivosti
a) usevi su bez simptoma deficita i suficita hranjivih elemenata,
b) povećana je efikasnost prirodnog ciklusa hraniva,
c) smanjen je gubitak hraniva ispiranjem (delotvornije je upravljanje navodnjavanjem i bolja je kontrola erozije),
d) Nadomeštavaju se samo hraniva koja su iznešena (odnešena) žetvom, isprana ili izgubljena erozijom, fiksacijom, denitrifikacijom ili volatizacijom.

Valentina Aleksić,
dipl.ing. melioracije zemljišta i voda

[Autor]

Članci