[adminUčesnik]

Технологија производње кукуруза поред неких просечно устаљених процеса има и агроклиматске параметре који варирају сваке године у неком просечном интервалу.
Међутим, период вегетације окопавина у овој текућој години према неким показатељима, а посебно количинама и распореду падавина ,током месеца јула, имају значајно другачије, не само суме, већ и друге параметре као што су – распоред падавина, повољне температуре дана и ноћи и тд. Свакако, бележимо и повољан број кишних дана а количина падавина по метру квадратном на подручју Шумадије је углавном адекватна потребама развоја меркантилног кукуруза по јединици површине за наведени период.
Стручним запажањем, имајући у виду предходне агроклиматске услове током јула па и почетком августа, следи предпоставка да се очекује висок принос кукуруза по јединици површине. Међутим да ли можемо да очекујемо максимум у берби, тј. жетви? На ово питање крајем августа, а након обиласка производних атара, не можемо да дамо апсолутну потврду или да ставимо у једнакост очекивани принос са неким ранијим годинама. (нпр. 1999.) Наиме , већ три седмице августа имају изузетно високе дневне (30-35степени Ц) па и ноћне температуре. То је релативно кратак период за већ неке одлике које запажамо након само првих 7 сушних дана. Фено изглед је – нагло сушење доњих па и листова изнад клипа, губљење воде целе биљке, наравно и клипа, једном речју убрзано или насилно сазревање. Веома скраћен могућ период неких начина искоришћавања ( нпр. спремања силаже због наглог пада оптималне влаге). Предходне одлике отварају нека питања за науку као нпр.- зашто после таквих агроклиматских услова током јула веома убрзане промене током августа? Можемо да предпоставимо с реалном основом неких вишегодишњих запажања због којих управо фенофазе имају одлике које смо анализирали.
Већ годинама кумулативно се негативно одражава на производњу меркантилног кукуруза тзв. плужни ђон, који без обзира на количине и распоред падавина даје негативне последице.
Већ описана, објављена је и негативна одлика формирања плитког и недовољно робусног кореновог система због чега биљка прве сунчане дане теже подноси а камоли дужи период.
И једна реална искуствена анализа показује да је задњих скоро 40-50 год. оранични слој све сиромашнији у смислу плодности и погодности за гајене биљке. Ранији период се карактерише високим уносом органских, минералних мешавина, комплексних и сложених ђубрива, значи високим коефицијентом плодности, повољном структуром, абиотичким и биотичким садржајем и сл. , тако да су временом, до данас , оранице губиле наведена својства. Свакако да је хранљиви раствор у земљишту током јула био оскудан и да је дошло у августу до губљења воде а исхрана целе биљке градивним садржајем врло брзо доведена до минимума.
Сигурно треба подржати изјаву проф. М. Малешевића да је крајње време да Србија донесе стратегију гајења биљних врста у складу с климатским променама.

дипл. инг. ратарства Добривоје Поповић

[Autor]

Članci