Plesni iz roda Aspergilus sintetišu jednu od najtoksičnijih podgrupu mikotoksina poznatih pod nazivom Aflatoksini. Aflatoksini se nikad u podpunosti ne izlučuju iz tela životinje, već delimično ostaju u telu pre svega u iznutricana (jetri). Na ove mikotoksine najotpornije su kokoši dok su najosetljivije patke i ćurke, zatim svinje dok preživari u svom telu vrše delimično inaktiviranje aflatoksina. Depresija, mršavljenje, žutica i krvarenja, kod životinja u laktaciji smanjenje produkcije mleka do potpunog prestanka, kod živine uginuća za 7-14 dana, kod brojlera usporen rast i slabija konverzija hrane, kod nosilja pad nosivosti i telesne mase su standardni simtomi akutne aflatoksikoze. Kako bi smo sprečili ove zdravstvene poremećaje potrebno je preduzeti preventivne mere. Najbitniji faktori u prevenciji pojave plesni su: kontrla vlage, kontrola svežine hrane, održavanje čistoće opreme i primena inhibitora plesni. Potrebno je često provetravati skladišta sa zrnastim hranivima kako bi se smanjilo širenje vlage i hraniva očuvala u dobrom stanju. Žitarice, pre svega kukuruz, kao i drugu suvu hranu (seno), treba skladištiti sa niskim sadržajem vlage (<14%), ispod koga se plesni teško razvijaju. Ostatke zaostale hrane redovno uklanjati kako se plesni ne bi proširili na svežu hranu. Sve plesnive delove silaže ili senaže brižljivo ukloniti. Slame, kukuruzovina i stara sena ne upotrebljavati ni kao prostirku jer mogu biti opasan izvor mikotoksina. Koristiti sredstava zvanih adsprbrnsi mikotoksina na bazi zeolita. Ovi dodaci hrani za životinje privlače molekule mikotoksina iz probavnog trakta i izbacuju ih u velikim količinama iz organizma putem balege, sprečavjući njihovu resorpciju u krvotok.
Igor Petrović, PSSS Niš
PSSS Nis
PSSS Nis