Еkstremne vremenske nepogode, poplave, pomeranje vegetacione sezone i još niz klimatskih promena utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Adaptacija ili bar ublažavanje na nastale promene se sastoji od niz mera :
– podizanje i očuvanje visoke vegetacije uz poljoprivredne površine, podizanje vetrozaštitnih pojaseva (Razvoj ekološki prihvatljive poljoprivredne proizvodnje)
– sistema za navodnjavanje
– racionalizacija i povećanje efikasnosti korišćenja energije u poljoprivredi
Poljoprivrednici će morati da usvoje nova znanja i da konstantno prate nova naučno-tehnološka rešenja kako bi prilagodili svoju proizvodnju izmenjenim uslovima sredine.
(unapređenje znanja poljoprivrednika)
Izbor novih rasa/sorti, koje su otpornije na promene
Izmena načina obrade zemljišta – Različiti oblici konzervacijske, odnosno redukovane obrade zemljišta različito utiču na nakupljanje organske materije . U principu, plića i pojednostavljena obrada sa manjim brojem zahvata ili pri njihovom potpunom izostavljanju doprinosi akumulaciji organske materije , posebno u njegovom površinskom sloju.
Gajenje novih biljnih kultura koje do sada nisu gajene na datim prostorima
Izmene u načinu korišćenja i vrstama đubriva
Izmene u datumima sejanja kultura
Na svakom staništu važi pravilo da useve treba sejati što ranije u granicama njihovih optimalnih rokova. Setvu treba početi sa kasnim, a završavati sa ranim genotipovima. Setva u optimalnim rokovima je posebno značajna u aridnim uslovima jer obezbjeđuje bolji rast i razvoj i bolje korištenje predvegetacijske rezerve vlage iz zemljišta. Intenzivne sorte i hibridi gaje se u gušćem sklopu od ekstenzivnih genotipova
Primenu zaštitnih mera (protivgradne mreže, defrost mreže)
Značaj organske poljoprivrede sa aspekta ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama, ogleda se u:
povećanju kvaliteta zemljišta (posebno organske materije)
popravci fizičkih, hemijskih i bioloških svojstava zemljišta,
sprečavanju erozije i čuvanje zemljišne vlage
smanjenju troškova za đubriva i sprečavanju ispiranja hraniva
smanjenju emisije gasova staklene bašte iz zemljišta,
manjoj potrošnji fosilnih goriva uslijed smanjenog intenziteta obrade, korištenja lokalnih izvora N (gajenje leguminoza, korištenje stajnjaka)
Gavrilović Olivera
Gavrilović Olivera