[Pavlović GoranUčesnik]

Биљни имунитет може се кретати од потпуне резистенције на болести до потпуне осетљивости. Биљке у борби против опасних бактерија и болести емитују посебне супстанце фитонциде и фитоалексине или показују друге заштитне реакције. Ове акције се манифестују када је одређени ген присутан у биљци. Имунитет биљке може бити урођен и стечен, Урођени фитоимунитет се манифестује отпорношћу на болести, али на стечени имунитет може се утицати извођењем одређених агротехничких мера, које ће побољшати стање и ојачати здравље. Очвршћивање расада – каљење, веома је важно за повећање имунитета; уосталом, младе биљке су навикле на одређену температуру и влажност у заштићеном простору, а када се оне изнесу напоље и одмах посаде, доживеће шок. Апсолутно све може утицати на биљке: ветар, пад температуре, суша, јака инсолација. Због тога са каљењем треба започети неколико недеља пре садње. Прво треба отворити прозор на пластенику где је расад. Време са отвореним прозором треба постепено повећавати до 8 сати дневно. Неколико дана пре садње, може се почети са изношењем биљака напоље. Захваљујући очвршћавању, коренов систем је ојачан и стабљика постаје чвршћа. Агротехничке мере се морају поштовати за све једногодишње биљке. Сетву, садњу, негу и бербу треба обављати по строгим правилима и на време – у одређеној фенофази биљног развоја. За било коју биљку морају се поштовати тако важни критеријуми као што су густина садње, температура, влажност ваздуха, место садње, осветљеност, време орезивања. Ако се активности изврше касније од оптималног рока, биљке ће просто закржљати или увенути, јер неће наћи снаге да се у потпуности развију. Непридржавање ротације усева довешће до погоршања здравља биљака и заразе штеточинама и болестима. Чак и ако биљке преживе и расту у погрешним условима, то не значи да ће дати пун принос. Неки усеви могу да расту само у киселом земљишту (рододендрони, врес, боровнице), а ако доспеју у алкално земљиште, једноставно ће се осушити и увенути. Имуностимулатори могу бити јако корисни за повећање отпорности биљака. Имуностимулатори су препарати са имунопротективним, антистресним и регулаторним ефектима на раст биљке, способни да повећају прилагодљивост биљака на неповољне факторе околине (климатски, водни, осмотски, температурни и други стрес) и њихов имунитет на бројне различите болести. Будући да су ово природна једињења, они су директно укључени у метаболизам биљака, без негативног утицаја на земљиште и животну средину. У ову групу спадају епибрасенолид, ауксини, гиберелини, хидроксициметне киселине, хумати, деривати хлороцетне киселине, силатрани, дихидрокверцитин, хитозани, аминокиселине итд. Имуномодулатори су лекови који делују на имуни систем биљака, индукујући отпорност на неповољне факторе животне средине. Имуномодулатори немају токсичне ефекте на биљке или животну средину. Стимулатори раста биљака доступни су у широком спектру – са различитим функцијама и обимом. Они убрзавају раст кореновог система или зелене масе биљака; убрзање цветања и развој кртола, плодова или семена; смањење опадања заметака и плодова; повећана отпорност на болести, сушу, мраз, полагање житарица итд. Биостимулација земљишним микроорганизмима је пропратно дејство употребе микробиолошких ђубрива, који семогу направити у домаћој радиности. Тада се узимају домаћи компост и биљни остаци из баште, пуне нехлорисаном водом, додаје се мало шећера и раствор се аерише. У повољним условима корисни микроби и други микроскопски представници фауне множе се стотине и хиљаде пута. Прскање раствором од компоста је потпуно природно и не нарушава развој биљака или животне средине, а повећава биљни имунитет.
Горан Павловић, ПССС Смедерево

[Autor]

Članci