[Snežana RadovanovićUčesnik]

Азијска воћна мушица ( Drosophila suzukii) инвазивна је штеточина воћа која је код нас интродукована путем трговине пољопривредних производа и то из Азије. Налази се на А2 карантинској листи штеточина. У нашој земљи први пут је регистрована 2014. године, а у Колубарском округу 2016. године. Круг домаћина ове штеточине широког је спектра што додатно отежава њено сузбијање. Њена широка распрострањеност и велика густина популације последица су повољних услова за сам  развој ове штеточине. Ова штеточина напада велики број воћних врста које су од економског значаја. Може оштетити плодове малине, купине, јагоде, брескве, грожђа, трешње, шљиве и друге. Изразито је полифагна штеточина и осим на гајеним биљкама штете може направити и на коровским.

Drosophila suzukii презимљава у стадијуму имага који је величине око 3 мм. Мужјаци имају тамне пеге на предњим крилима и два чешља на предњим ногама.   Женка поседује карактеристичну  снажну тестерасту легалицу којом засеца покожицу ( епидермис) плода у који полаже јаја из којих се касније  развијају ларве. Након тога ларве се хране садржајем у унутрашњости плода, а из њих се након одређеног времена развијају лутке. Циклус развића се завршава појавом имага који презимљава. Једна женка може положити од једног до три јајета у један плод, а у просеку положи и до  400 јаја. Јаја су овална, беле боје. Ова штеточина годишње развије од 5 -7 генерација, а њеном развоју погодују подручја високе влажности и  умерене температуре, односно одговарај јој клима која је заступљена на нашим просторима. Женке почињу да буду активне када су просечне дневне  температуре изнад 10 ⁰C, а оптимална температура за развој је 20-30 ⁰C.  Дневне температуре око 25 ⁰C  и са високом влажности ваздуха су веома повољне за њен развој.

Штете које праве могу бити директне и индиректне. Директне штете настају услед полагања јаја и развијања ларви које се хране садржајем  здравих и сочних плодова, а посебно преферирају плодове са танком покожицом. Женке полажу јаја у здраве плодове захваљујући чврстој тестерастој легалици. Плодови могу бити нападнути пре, током и након бербе.  Нападнути плодови постају мекани и губе тржишну вредност. Осим директних штета постоје и индиректне које се јављају услед појаве секундарних паразита на оштећеним плодовима који проузрокују трулеж плодова.

Велики репродуктивни потенцијал као и велики број генерација које развија ова штеточина отежавају њено сузбијање. Хемијске мере су изузетно сложене јер је ограничена употреба инсектицида у периоду зрења плодова као и скривен начин живота ларви унутар плодова па самим тим и немогућност сузбијања ових развојиних стадијума.

Превентивне мере сузбијања могу утицати на смањење популације ове штеточине. Ту спадају орезивање и уклањање заражених плодова, као и трулих и презрелих плодова, скраћивање интервала бербе како би се плодови што пре склонили са парцела, контрола опреме за бербу, уклањање коровских биљака око ивица парцела које су потврђени домаћини ове штеточине.

Једна од значајних мера јесте постављање ловних клопки којим се врши масовно изловљавање одраслих јединки азијске воћне мушице. Клопка се може направити на једноставан начин од пластичне флаше у коју се сипа смеша ( мирисни атрактант). Смеша се састоји од 150 мл сирћета, 150 мл црвеног вина и неколико капи детерџента. На флаши се након тога направе ситни отвори помоћу загрејане жице кроз које ће ући јединке. На средини флаше направити већи отвор како би се ширио мирисни атрактант и на тај начин привлачио инсекта. Клопке поставити по ивицама парцела као и унутар засада у висини подова.

 

Prilozi:

1. Azi-ska-vocna-musica.docx

[Autor]

Članci