Kaže se da je žena tri od četiri stuba kuće, a ta uzrečica važi i za selo. Žena je kičma sela.
15.oktobar je ustanovljen kao Svetski dan seoskih žena na Konferenciji žena UN u Pekingu 1995. godine i potvrđen Rezolucijom Generalne skupštine UN 2007. godine. Ženska mreza obeležavanjem ovog međunarodnog praznika želi da ukažena na težak položaj žena u ruralnim sredinama i na probleme sa kojima se one svakodnevno suočavaju.
Položaj žene na selu obuhvata njen položaj u porodici, domaćinstvu, poljoprivrednom gazdinstvu, u radnoj situaciji, u društvenom i javnom životu na selu. Dve ekonomske funkcije seoske žene, rad u domaćinstvu i rad na gazdinstvu, prepliću se tokom jednog dana do te mere da je teško oceniti je li seoska žena pretežno domaćica ili individualni poljoprivredni proizvođač.
Pored nošenja poljoprivrednih aktivnosti na ženama na selu je kultura i tradicija. Sve kulturne manifestacije na selu u najvećem broju slučajeva pokreću žene, od izložbi i priredbi tradicionalnog nasleđa do humanitarnih akcija.
Žene predstavljaju neiskorišćen resurs, jer nemaju jednaku šansu kao muškarci. One su najmarginalizovanija grupa. Problemi žena na selu su složeniji od onih u gradskim sredinama.
Položaj žena na selu je težak,a predrasude ograničavaju njihov napredak, kao i tradicionalni stavovi. Žene čine 60% onih koji obavljaju poljoprivredne aktivnosti na selu, a svaka peta je vlasnica poljoprivrednog gazdinstva, odnosno samo 17%.
Edukacija i samoorganizovanje poboljšavaju položaj žena na selu. Udruživanje je ključ uspeha, jer žene na selu mogu ekonomski da jačaju na taj način. Potrebna je podrška ženama za ostvarivanje prava, a najbolji način za to je usmeravanje, razvijanje liderstva, povezivanje i razmena iskustava.
Žene na selu imaju mnogo kreativnih ideja u:
– proizvodnji tradicionalne hrane
– proizvodnji upotrebnih predmeta
– proizvodnji suvenira
– očuvanju starih zanata
– cvećarstvu
– seoskom turizmu
Silvija Hodžić, dipl.ing.
Hodžić Silvija
Hodžić Silvija