Kukuruzna pipa (Tanymecus dilaticollis) ima jednu generaciju godišnje. Polifagna je vrsta. Prvenstveno se može videti u kukuruzu, ali hrani se i ozimom pšenicom, šećernom repom, ječmom, suncokretom, sojom i lucerkom. Ženka polaže jaja plitko u zemljište iz kojih se razvijaju larve koje ne nanose direktne štete kukuruzu, već se hrane korenom raznih biljaka. Larve prelaze u stadijum lutke polovinom jula, te se odrasli insekti mogu očekivati krajem avgusta. Prezimljava u stadijumu imaga, u zemljištu. Kukuruzna pipa je najbrojnija u aprilu i maju. Kao odrasla jedinka izlazi iz zemlje kada se površinski sloj zagreje na oko 10°C i počinje da se hrani. Pravi štete tako što izgriza ivične delove mladih listova. Kada su dnevne temperature niske i kada je vlažno vreme, ženke ostaju u pukotinama tla sakrivene. Ali, kada nastupe nepovoljni uslovi za nicanje useva (suvo i toplo vreme), štetnost kukuruzne pipe se povećava i znatno proređuje usev ili ga može potpuno uništiti. Najštetnija je u periodu od nicanja, pa do obrazovanja četiri lista.
Savetuje se obilazak i pregled parcela pod usevom kukuruza koje su ušle u fazu nicanja. Ukoliko se registruje prisustvo 1 imaga po kvadratnom metru u fazi klijanaca ili nakon nicanja 3-5 imaga po kvadratnom metru, preporučuju se hemijske mere zaštite.
U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. Prema EPPO standardu PP 2/17(1) u cilju suzbijanja navedene štetočine mogu se koristiti insekticidi na bazi aktivne materije cipermetrin.
Poljoprivredni proizvođačima se preporučuje da ne gaje kukuruz u monokulturi. Takođe, usevi iz kasnijih rokova setve su više ugroženi, te bi trebalo voditi računa o tome da se kukuruz poseje u optimalnom roku.
Marija Stefanović
Marija Stefanović
Marija Stefanović