Производња хране има стратешки карактер и на глобалном и националном нивоу. Значајна је за прехрамбену сигурност државе. Климатске промене представљају један од највећих изазова за пољопривреду, где су суше и касни пролећни мразеви све учесталији. Да би се осигурала одржива производња хране, неопходно је применити адаптивне мере које ће омогућити стабилан принос упркос непредвидивим временским условима.Суше су, наиме, последица климатских промена које имају далекосежне последице по екосистем и људске активносто. Један од најзначнијих аспеката суша је њихов негативан утицај на пољипривреду, што може довести до смањења производње хране, повећање цена. Смањење доступности воде за наводњавање је најдиректнија последица суше. Поред недостатка воде, суша негативно утиче и на квалитет земљишта. Дуготрајне суше могу изазвати деградацију земљишта, јер недостатак влаге доводи до смањења огранске материје и плодности земљишта.Суше повећавају ризик од појаве штетних организама и болести биљака. Биљке које су под стресом због недостатка воде постају подложније нападима инсеката и патогена. Мањак воде може смањити ефикасност пестицида.Смањење пољопривредне производње доводи до несташица, али и до повећања цена хране на тржишту. Високе цене могу изазвати социјалне немире.Поред економских губитака због климатских промена пољопривредно земљиште суочава се са деградацијом. Ситуација је нарочито озбиљна на Балкану, где је значајан део пољопривредног земљишта погођен ерозијом.Адаптација на климацке промене обухвата развој отпорних сорти које су отпорније на сушу, високе температуре и штеточине, ефикасније управљање воденим ресурсима увођење система кап по кап, образовање и сарадње.Производња хране у условима климатских промена захтева нове приступе и иновације.
Katarina Petrovic
Katarina Petrovic