Malinin prstenar – Agrilus rubicola

U našoj zemlji po obimu i vrednosti proizvodnje malina se nalazi na prvom mestu u okviru grupe jagodastih voćaka. Imajući u vidu karakteristični habitus biljaka i intenzivni vegetativni porast, u zasadima maline nastaju mikroklimatski uslovi koji pogoduju razvoju patogena i štetočina. Malinin prstenar (Agrilus rubicola) predstavlja jednu od značajnijih štetočina koja se pojavljuju u malinjacima. Ovaj insekat ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve unutar izdanka. Imago se pojavljuje krajem maja, početkom juna i hrani se na listovima pričinjavajući manju štetu biljci. Nakon dopunske ishrane ženka polažu jaja pojedinačno na koru mladih izdanaka. Jaje dobija oblik štitića žute boje, a larve se pile nakon nešto više od dve nedelje. Neposredno nakon piljenja, larve se ubušuju u izbojke i dolaze do kambijalnog i provodnog tkiva koje oštećuju ili presecaju, pa zatim odlaze kroz drveni sloj u pravcu vrha izbojaka u obliku spirale. Kao posledica dolazi do zadebljanja i lomljenja izdanaka iznad njega. Zadebljanje je iznutra crne boje . Najviše hodnika nalazi se na visini od oko 1 m.

Za suzbijanje oce štetočine neophodno je primeniti kako indirektne, tako i direktne mere suzbijanja. Od preventivnih mera najvažnije su upotreba zdravog sadnog materijala i uklonjanje i spaljivanje zaraženih izdanaka iz zasada. Takođe, neophodno je ukloniti i divlju kupinu i ružu ukoliko ih ima u blizini zasada maline jer mogu poslužiti za dopunsku ishranu odraslih jedinki. Hemijske mere, tj. upotreba fungicida se predlaže u periodu ishrane imaga, pre nego što ženka položi jaja i pre cvetanja maline. Koriste se insekticidi na bazi sledećih aktivnih materija: cipermetrin,  lambda-cihalotrin, deltametrin, gama-cihalotri, hlorpirifos.