Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi), Nikola Žarković

Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi)

Trešnjina muva je veoma značajna štetočina kod plodova trešnje i višnje, češće napada srednje kasne i kasne sorte, mada i kod ranijih sorti može napraviti štetu. Rasprostranjena je širom Evrope i pogoduju joj topliji klimati i kod nas predstavlja veliki problem kod trešanja i višanja.

Trešnjina muva ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u zemljištu u kokonu, gde dospeva sa opalim plodom ili se spušta i u zemljištu, učauri se i tu ostaje sve do maja. Sa porastom temperatura u proleće, odrasli insekti trešnjine muve izleću i aktivni su od maja do kraja jula i mogu se videti na listovima i plodovima voćaka u toku sunčanih perioda dana. Nakon ishrane i parenja insekata, ženka bira plodove koji su krenuli da menjaju boju ili već imaju crvenu boju, rilicom probija opnu i tu polaže jaja. U jednom plodu ženka položi veći broj jaja, međutim uglavnom se jedna larva razvija u jednom plodu, a ređe se mogu javiti i dve larve. Nakon piljenja larva ide ka središtu ploda, jede unutrašnjost ploda, isisava sokove, a takođe možedoći do pojave truleži na mestu uboda insekata, plod nakon toga nije upotrebljiv za preradu i nema tržišnu vrednost.

Hemijske mere predstavljaju obaveznu meru borbe protiv insekata i važno je tretirati višnje i trešnje kada plod krene da menja boju, od insekticida se koriste preparati koji imaju kraću karencu do 14 dana, kao što su preparati sa aktivnom materijom deltametrin (doza 0,7 l/ha, karenca 7 dana), lambda-cihalotrin (doza 0,2l/ha, karenca 14 dana), acetamiprid (0,25 kg/ha, karenca 14 dana) itd.Lovne klopke se postavljaju kako bi se ispratio početak leta insekata i brojnost insekata, kako bi se na vreme krenulo sa tretmanom, a kao dodatna mera se preporučuje obrada zemljišta oko stabala.

Nikola Žarković

Savetodavac za zaštitu bilja

PSSS Beograd