Specifičnosti ishrane borovnice fertigacijom

Fertigacija predstavlja savremeni koncept gajenja borovnice. Upotreba ovog sistema za unošenje hranljivih elemenata u zonu korenovog sistema predstavlja efikasan način za  balansiranu i preciznu primenu đubriva. Potrebe biljaka za menjaju se tokom vegetacionog perioda, zbog čega se fertigacija preporučuje kao osnovni način dodavanja hraniva.

U cilju utvriđavanja stvarnih potreba i količina đubriva koje se primenjuje, pre početka fertigacije neophodno je izvršiti analizi zemljišta, odnosno supstrata i analizu lista borovnice. Optimizacija programa đubrenja najbolje je da se zasniva na analizi mineralnog sastava lista da bi se precizno odredile potrebe borovnice za hranljivim elementima.

Obzirom da se na ovaj način hranljivi elementi unose više puta i toku godine, neophodno je istaći da je važnija ukupna količina hraniva koje se primenjuje od učestalosti fertigacije.

Uspeh fertigacije zavisi od obezbeđenja dovoljne količine vode, kao i vode odgovarajućeg kvaliteta vode.

• Pojedini joni u većoj koncentracijama vodi za navodnjavanje mogu negativno uticati na gajenu biljku.
• Prisustvo veće koncentracije natrijuma (Na⁺) na određenim mestima apsorbcije u ćelijskom zidu u zoni izduživanja korena mogu se negativno odraziti na njegov razvoj i usvajanje kalcijuma.
• Hlor prisutan u većim koncentracijama u vodi može izazvati sparušenost i potpuno uvenuće lista.
• Visoka koncentracija kalcijuma, magnezijuma i bikarbonata ( HCO₃) prouzrokuju visoku tvrdoću vode i samim tim povećavaju rizik od začepljavanja kapaljki na cevima za navodnjavanje.
• Gvožđe u koncentraciji od 0,15 do 0,22 g Fe/m³ smatra se potencijalno opasnim jer može dovesti do začepljenja kapaljki. Svaki izvor vode u kome je koncentracija Fe viša od 0,5 g Fe/m³ne treba koristiti bez predhodnog prečišćavanja.

Veoma bitan elemenat koji utiče na kvalitet vode za navodnjavanje je EC koeficijent (elektroprovodljivost), čija vrednost zavisi od jona prisutnih u vodi, od njihove koncentracije, pokretljivosti, naelektrisanja, kao i od temperature na kojoj se određuje provodljivost (EC). Provodljivost vode se meri pomoću  EC-merta ili konduktiometra.  Ako je EC vrednost visoka to ukazuje da u vodi mogu biti korisni elementi poput kalcijuma i magnezijuma, ali najčešće ima bikarbonata koji predstavljaju veliki problem u proizvodnji. Takođe, može biti vrlo nezgodnih elemenata poput natrijuma i hlora. Uglavnom, ako je provodljivost do 500 mikro simensa (µS) može se reći da je to odlična voda za navodnjavanje. Od 500 do 700 (800) je dobra voda, a ako je preko 800, rizik za proizvodnju borovnice je dosta veliki. Treba imati u vidu da dodavanje mineralnih đubriva u vodu povećava EC vrednost jer je  vodotopivo djubrivo u obliku soli. Logika je da ako je EC vrednost vode niža, efikasnost djubrenja će biti značajno veća.

Optimalna pH vrednost vode za navodnjavanje i fertigaciju kreće se u uskom intervalu i iznoci 6 – 6,5. U slučju da je voda iznad ovih vrednosti potrebno je izvršiti zakišeljavanje. Da bismo oborili pH vrednost, moramo dodavati kiselinu u vodu kako bismo neutralisali bikarbonate. Nebitno je da li je reč o azotnoj, sumpornoj ili fosfornoj kiselini. Dakle, vodonikov jon iz kiseline reaguje sa bikarbonatima i na kraju dobijemo vodu i ugljen-dioksid. To je suština obaranja vrednosti pH.

Mineralna đubriva na bazi azota i kalijuma su hraniva koja se najčešće primenjuju fertigacijom. Izvesne formulacije fosfora i mikroelemenata kao što su cink, bakar, gvožđe i mangan takođe se mogu primeniti fertigaciono, naročito kada je pH vrednost vode ispod 6,5.

Poseban oprez iziskuje primena đubriva na bazi kalijuma koja sadrže kalcijum i gvožđe. Ova đubriva se ne smeju mešati i primenjuju se u odvojenom tretmanima. Takođe, zbog moguće reakcije i štetnih efekata đubriva na bazi kalcijum nitrata i helata gvožđa treba pripremati u sudovima koja se ne koriste za ostala đubriva.

Fertigaciji borovnice treba pristupiti nakon sveobuhvatnog sagledavanja  navedenih saveta da bi se osigurala optimalna i efikasna ishrana.

Radmila Koprivica master voćarstva i vinogradarstva