Gajenje spanaća

Spanać je jednogodišnja biljka kratke vegetacije, koja traje 30 do 60 dana. Lako se može gajiti i zimi u zaštićenom prostoru. Na otvorenom se gaji kao prolećni, jesenji i ozimi usev. U jesen se seje u septembru, a berba mladih listova se obavlja u novembru. Ukoliko se seje u novembru, branje se obavlja u proleće marta i aprila meseca, a setvom u rano proleće bere se krajem aprila i početkom maja. Spanać se uspešno gaji u plastenicima tako da proizvođači imaju tri useva godišnje. Na taj način se može gajiti kad je manja ponuda na tržištu.

Setva se obavlja u redovima na razmaku od 30cm, a razmak u redovima treba da bude 10cm. Setva ne sme da bude pregusta jer može doći do pojave plamenjače. Niče za 12 do 15 dana, prvih mesec dana rast je usporen, najintezivniji rast i obrazovanje listova je između 30 do 60 dana vegetacije. Nakon nicanja potrebno je obaviti okopavanje kako bi se omogućilo kvalitetan razvoj biljaka. Spanać ima velike potrebe za vodom, jer ima plitak korenov sistem koji je rasprostranjen u površinskom sloju zemljišta, a ima i veliki transpiracioni koeficjenat i kratku vegetaciju u kojoj stvara veliku vegetativnu masu.

Spanać dobro podnosi niske temperature u jesenjoj setvi prezimljava u fazi nekoliko listova. U period od decembra do februara on miruje. Spanać je biljka dugog dana. Sa dužim danom internodije se izdužuju, obrazuje se produženo stablo a kasnije i cvetovi. Spanać sadrži oksalnu kiselinu i često pri neodgovarajućim klimatskim uslovima i obilnom đubrenju azotom sadrži velike količine štetnih nitrata i nitrita. Ukoliko nema dovoljno vlage brže stari i posle stvaranja 3 do 4 lista stvara generativne organe.

Spanać ne podnosi kisela zemljišta, uspešno se može gajiti na zemljištu čiji je Ph 6,0 do 5,7. Zbog nagomilavanja NO3 u biljkama spanaća treba se voditi računa o đubrenju spanaća, najbolje je koristiti amonijačni oblik đubriva koji smanjuje sadržaj oksalne kiseline i NO3 u listovima. Nitrata i oksalne kiseline ima više u mladim listovima, a posebno je visok sadržaj u lisnim drškama. Za plasteničku proizvodnju potrebno je gajiti sorte sa bržim rastom. Za zimski period je potrebno gajiti sorte sa nežnim lisnim drškama kako bi se smanjio sadržaj NO3.

.

.