Kalcizacija u voćarstvu

Zašto je kalcizacija važna u voćarstvu?

 Smanjenje kiselosti zemljišta:

Većina voćarskih kultura preferira pH zemljišta između 5,5 i 7,0. Na kiselim zemljištima (pH ispod 5,5), hranljive materije postaju manje dostupne, a prisustvo toksičnih elemenata (poput aluminijuma i mangana) može negativno uticati na biljke.

Poboljšanje strukture zemljišta:

Kalcijum pomaže u agregaciji čestica zemljišta, što poboljšava strukturu i aeraciju. Ovo je posebno važno za voćne vrste koje imaju dubok korenov sistem.

Povećanje mikrobiološke aktivnosti:

Neutralizacija kiselosti stimuliše aktivnost korisnih mikroorganizama koji razgrađuju organsku materiju i povećavaju dostupnost azota i drugih hranljivih materija.

Povećanje dostupnosti hranljivih materija:

Kalcijum poboljšava apsorpciju hranljivih materija kao što su fosfor, magnezijum i kalijum, koje su ključne za pravilan rast i plodonošenje voćaka.

Proces kalcizacije u voćarstvu

1. Analiza zemljišta:

Pre nego što se sprovede kalcizacija, neophodno je izvršiti hemijsku analizu zemljišta kako bi se utvrdila početna vrednost pH i potreban nivo krečnog materijala.

2. Primena:

Kalcizacija se obavlja pre sadnje voćaka, jer dublje unošenje materijala u zemljište (obradom) omogućava efikasnije delovanje.

Kod postojećih zasada, krečni materijal se površinski unosi uz minimalnu obradu zemljišta, da bi se izbeglo oštećenje korenovog sistema.

Količina krečnog materijala zavisi od početnog pH, mehaničkog sastava zemljišta (peskovito, ilovasto, glinovito) i potreba voćarske kulture. Konsultovati se sa strukom na terenu. Najbolje vreme za kalcizaciju je jesen, odnosno u vreme mirovanja vegetacije

Prednosti kalcizacije u voćarstvu

• Bolji prinosi i kvalitet plodova: Voćke na dobro izbalansiranom zemljištu daju krupnije i kvalitetnije plodove.
• Smanjena potreba za đubrivima: Veća efikasnost korišćenja hranljivih materija smanjuje troškove za dodatnu ishranu.
• Otpornost na bolesti: Neutralno pH zemljišta smanjuje širenje određenih patogena. Neka istraživanja su pokazala da određeni patogeni bolje preživljavaju u kiselim ili alkalnim uslovima, dok neutralno pH (oko 6,5–7,5) može smanjiti njihov broj i aktivnost. Na pr. Patogeni iz grupe Phytophthora koji uzrokuju truljenje korena kod različitih voćaka bolje preživljavaju u kiselim uslovima (pH ispod 6), dok se u zemljištu sa neutralnim pH njihova aktivnost smanjuje.

Oprez kod kalcizacije

Ako se pH poveća iznad optimalnog nivoa za gajenu vrstu, dolazi do smanjene dostupnosti mikroelemenata (gvožđe, mangan, cink), što može izazvati hlorozu i druge nutritivne poremećaje.

Neke voćne vrste (npr. borovnica) zahtevaju kiselo zemljište i ne reaguju dobro na kalcizaciju.

Kalcizacija je dugoročna mera, a efekti se ne vide odmah. Potrebno je nekoliko meseci do godinu dana da se materijal potpuno razgradi i reguliše pH.

Kalcizacija je ključna praksa u voćarstvu, posebno na kiselim zemljištima. Pravilna primena, uz analizu zemljišta i dobru poljoprivrednu praksu, može značajno povećati produktivnost i održivost voćnih zasada.