Poljoprivredna proizvodnja i klimatske promene

Klimatski trendovi u Srbiji:

1. Porast prosečne temperature:

Prema podacima RHMZ Srbije, prosečna godišnja temperatura u Srbiji porasla je za oko 1°C od sredine 20. veka. Očekuje se dalji porast od 1,5 do 2°C do 2050. godine, prema scenarijima IPCC-a.

2. Padavine:

Godišnje padavine pokazuju trend smanjenja, naročito u južnim i jugoistočnim delovima Srbije.

Ekstremne kišne epizode postaju sve učestalije, povećavajući rizik od poplava i erozije zemljišta.

3. Ekstremni vremenski događaji:

Tokom poslednjih decenija, Srbija je zabeležila povećanu učestalost suša, koje pogađaju oko 60% poljoprivrednog zemljišta u sušnim godinama. Suše u Srbiji uzrokuju ogromne gubitke u poljoprivredi u ekstremnim godinama. Takođe pojava gradonosnih padavina je sve češća pojava.

Prema regionalnim klimatskim modelima (EURO-CORDEX), Srbija će doživeti povećanje broja “tropskih dana” (temperature iznad 30°C) za čak 30-50 dana godišnje do kraja 21. veka. Više temperature ubrzavaju razgradnju organske materije, smanjujući plodnost zemljišta, što se već primećuje u sušnim oblastima

Prilagođavanje poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene postaje ključni prioritet kako bi se ublažili uticaji sve nepovoljnijih vremenskih uslova na globalnu sigurnost hrane.

Adaptacija poljoprivrede u Srbiji na klimatske promene predstavlja jedan od ključnih izazova za očuvanje stabilne proizvodnje hrane, ruralnog razvoja i ekološke održivosti. Klimatske promene, kao što su porast prosečnih temperatura, smanjenje količine padavina i povećanje učestalosti ekstremnih vremenskih događaja (suše, poplave, grad), direktno utiču na poljoprivrednu proizvodnju.

Nekoliko značajnih aspekata i strategija koje se primenjuju ili bi se mogle primeniti za adaptaciju:

Primena otpornijih sorti

Uvođenje sorti koje su otpornije na sušu, visoke temperature i bolesti.

Korišćenje autohtonih sorti prilagođenih lokalnim uslovima, kao i njihovo korišćenje u postupku oplemenjivanja i stvaranja novih sorata.

Upotreba i poboljšanje sistema za navodnjavanje

Upotreba i modernizacija i sistema za navodnjavanje kako bi se optimizovala upotreba vode.

Uvođenje tehnologija kap po kap i drugih sistema za efikasno korišćenje vode (podzemno navodnjavanje itd)..

Poboljšanje upravljanja zemljištem

Primena agrotehničkih mera za očuvanje vlažnosti zemljišta (malčiranje, redukovana obrada zemljišta).

Rotacija useva i upotreba pokrovnih kultura za očuvanje kvaliteta zemljišta.

Sprečavanje erozije i degradacije zemljišta kroz pošumljavanje i zaštitne mere.

Diversifikacija poljoprivredne proizvodnje

Smanjenje zavisnosti od monokultura uvođenjem raznovrsnijih kultura i aktivnosti.

Razvoj agroekoloških pristupa i integrisanih sistema proizvodnje.

Diversifikacija poljoprivredne proizvodnje predstavlja strategiju koja se koristi u poljoprivredi kako bi se smanjili rizici povezani s tržištem, klimatskim promenama i ekonomski faktorima, kao i da bi se povećala konkurentnost i održivost farmi.

Praćenje i predikcija vremenskih uslova

Razvoj i implementacija sistema za rano upozoravanje na ekstremne vremenske događaje.

Korišćenje satelitskih i meteoroloških podataka za planiranje poljoprivrednih aktivnosti.

Obrazovanje i podizanje svesti poljoprivrednika

Edukacija o tehnikama prilagođavanja klimatskim promenama.

Promovisanje dobre poljoprivredne prakse kroz obuke i radionice.

Pružanje subvencija i finansijskih podsticaja za primenu održivih metoda.

Korišćenje obnovljivih izvora energije

Uvođenje solarnih i vetrogeneratora na farmama.

Primena bioenergetskih tehnologija za proizvodnju energije iz poljoprivrednog otpada.