Jagodin pregalj (grinja) – Tarsonemus pallidus

Hrani se sa velikim brojem biljaka kao što su jagoda, malina zatim povrtarskim usevima kao što je paprika ali ipak najcešce dekorativnim biljkama kao što su ciklama, azaleja, jasmin, gloksinija, petonia, kalanchoe i dr. Ph. pallidus se hrani i korovima kao što su štir (A. retroflexus), ambrozia (A. artemiisifolia ) itd.

Ph. pallidus se javlja cešce u plastenickoj, odnosno staklenickoj proizvodnji jagoda i mnogih dekoratinih biljaka nego u polju jer voli visoku relativnu vlagu. Izbegava svetlost pa se hrani uglavnom mladim lišcem. Starije lišce ne pokazuje siptome ishrane T. pallidus. Pri velikoj brojnosti jagodine grinje, mlado lišce zakržljava i deformišu se Cvetovi mogu ostati nerazvijeni . Ako je brojnost manja na plodovima jagoda dolazi do dekolorizacije i gubljenja tržicnosti. Cvetovi i plodovi mogu biti naseljeni grinjama ali samo u pocetnoj fazi razvica. Pri visokoj brojnosti dolazi do bronzranja i ocvršcavanja. Kod azaleja, gerbera, ciklama itd. jagodina grinja se hrana i na cvetu i deformiiše ih pa spada u primarnje štetocine.

U proizvodnji jagoda u polju, Ph. pallidus prezimljava kao odrasla ženka u pazuhu mladih listova ili na bokoru ali i spod ljuspica u lisnom pupoljku. U ovom obliku najcešce se nalaze na frigo živićima koji su najvažniji prenosioci infekcije. U prolece, kretanjem vegetcije, ženke se aktiviraju, pocinju sa ishranom, polažu jaja. Ishrana je uglavnom u ”ceour de la plante” (u srcu biljke) gde je meristemno tkivo i gde polaže jaja. Kasnije se hrane na nalicju listova i redovno blizu nerava ali uglavnom mladih listova. Povoljni uslovi za razvice Ph. pallidus su visoka relativna vlažnost (80- 100%), mogucnost izbegavanje svetlosti i prisustvo mladog lišca sa velikim izvorom sokova.

Brzo se umnožva i ima veliki broj generacija posebno u zatvorenim uslovima gajenja jagode. U plastenicnim uslovima jedna generacija se razvija oko 12 dana. Vrlo brzo u povoljnim uslovima povecava brojnost i može da ogranici proizvodnju.

S U Z B I J A N J E

Zbog skrivenog nacina života (deo populacije živi izmedu listova u pupoljku izbegavanja svetlosti, zahteva za visokom relativnom vlažnošcu T. pallidus se teško suzbija bilo da se razvija na jagodama.

Pristup suzbijanju ove štetočine je da se  mora obezbediti zdrav sadni materijal . Akaricidi po pravilu moraju imati penetrativne ili sistemicne osobine jer žive skriveno a imaju veliki potencijal razmnožavanja. Uspeh suzbijanja je relativan, ali se može obezbediti proizvodnja uz stalni pregled i poštovanje pragova prskanja.

Najcešci primer unošenja Ph. pallidus u gajilište jagoda je frigo živicima jer ženke u uslovima hladnjaca ulaze u pupoljke. U ovakvim slu;ajevima se preporucuje dezinfekcia sadnog masterijala jagoda toplom vodom koja ima temperaturu od 44⁰C za vreme od 30 minuta ili parama na istoj temperaturi ali u trajanju 1 sata.

Preventivna mera suzbijanja je dezinfekcija leja (Basamid GR u kolicini od 50 g/m2) u toku avgusta radi uništavanja semena korova prelaznih domaćina. Vecina semena jednogodišnjih korova se uništava na ovaj nacin. Ako se koristi supstrat za nasipanje u leje ili se koristi za nasipanje saksija, obavezno treba dezinfekotvati supstrat od prisustva semena korova sa Basamid GR u kolicni 250 g/m3.

Ako se Ph. pallidus razvije u zasadu,  obavezno se redovno prati brojnost jedanput nedeljno. Uzimaju se uzorci od 10 nerazvijenih listova. Prag prskanja je 1 jagodina grinja na 10 listova. Po pravilu moraju se koristiti akaricidi ili insektoakaricidi koji imaju sistemicne osobine. Primena ovih insektoakaricida uglavnom smanjuje brojnost što je bitno da bi se obezbedila proizvodnja ali se ne postiže eliminisanje Ph. pallidus. Stoga, tretiranja kod jagoda se izvode sa najmanje dva puta pred cvetanje u razmaku 7-10 dana da bi se obezbedila normalna berba a poštovale karence. Kasnije se prati razvice i po ptrebi izvodi se naknadno 1-2 tretiranja.

Od hemijskih sredstava uz proveru fitotoksicnosti preporučuju se akaricidi razlicitih mehanizama delovanja koje bi trebalo primenivati zavisno od vremenskih uslova.  Akaricidima se mogu dodati mineralna ulja radi boljeg delovanja.

Eleonora Onć Jovanović