Sastrica (Lathyrus sativus L.) je jednogodišnja biljna vrsta iz familije leguminoza (Fabaceae). U narodnu je poznata i pod imenima kao što su grahor, cič, čičarica, sekiric, sekirče, plavi grašak i indijski grašak. Širok spektar narodnih naziva za ovu kulturu zapravo svedoče o raširenosti ove vrste u ishrani lokalnog stanovništva u davnim vremenima. Prema arheobotaničkim nalazima, ova biljna vrsta se prvo počela uzgajati na Balkanskom poluostrvu odakle se kasnije raširila po Evropi, Indiji, Aziji, i Bliskom Istoku. Međutim, ovaj usev je skoro zaboravljen. U poslednje vreme sastrica se ponovo uvedi u plodored, uglavnom za potrebe organske proizvodnje. Takođe, našla je svoje mesto u ishrani pacijenata koji boluju od dijabetesa.
Seme sastrice po svom hemijskom sastavu slično je semenu sočiva. Prosečan sadržaj belančevina iznosi 23-35%, 41-49% bezazotnih ekstraktivnih materija, 0,5-1,9% ulja, 4-5% celuloze i 2-3% mineralnih materija. Ovakav sastav semena svrstava sastricu u kategoriju dobrih variva u ljudskoj ishrani. Seme sastrice može se koristiti i kao koncentrovano stočno hranivo, osim kod konja, pošto kod njih izaziva poremećaje u organima za varenje. Treba naglasiti da se u ljudskoj i životinjskoj ishrani koriste jedino forme belog semena. Zelena masa i seno su kvalitetna kabasta stočna hrana.
Sastrica je jednogodišnja zeljasta biljka. Stablo je polegljivo, ili polupolegljivo, okruglo, razgranato i dostiže visinu do jednog metra. List je parno perast. Cvetovi su veoma slični cvetovima graška, izbijaju 1-2 u pazuhu listova. Boje su bele ili plave sa sivom ili rozom nervaturom. Mahune su kratke sa 2-5 semenki. Seme je poluovalno, semenjača glatka, mat bele bledožute ili mrke boje. Masa 1000 semena je 50-600 g. Primenu imaju sorte srednje krupnog semena bele ili bledožute boje, mase 1000 semena 150-200 g.
Što se tiče uslova uspevanja ova kultura je veoma skromna. Minimalna temperatura za klijanje iznosi 3<sup>0</sup>C, a mlade biljke izdrže mrazeve do -6<sup>0</sup>C. Vegetacija traje 80-110 dana. Potrebe u vlazi su manje u odnosu na grašak , međutim sastrica dobro podnosi sušu, naročito u prvom delu vegetacije, što svakako pruža mogućnosti uvođenja ove kulture kao značajnu alternativnu kulturu u uslovima klimatskih promena.
Mr Anka Kačarević
PSSS Beograd
Kačarević Anka
Kačarević Anka