Agroekološki uslovi u tejnologiji proizvodnje paradajza

Agroekološki uslovi u tejnologiji proizvodnje paradajza

Temperatura

Paradajz je poreklom iz suptropskog regiona pa ima povećane zahteve za toplotom. Niče pri minimalnoj temeraturi od 14-16°S, otpornije sorte i pri 10°S, ali je tada nicanje sporo i slabo. Optimalna temperatura za nicanje je 23-25°S i tada paradajz nikne za 3-5 dana. Za rast vegetativnog organa optimalna je oko 22°S , za generativne 25°S , a noćna za 5-8°S niža. Na temperaturi od 15°S zaustavlja se razviće, cvetovi otpadaju na 10°S, a na 0,5°S nastaju prva oštećenja od mrazeva. Dobro kaljene biljke sa razvijenim korenovim sistemom, mogu podneti i nešto jače niske temperature u odnosu na biljke iz rasada. Kritična maksimalna temperatura 32°S . Visoke temperature nepovoljno deluju na rast i razvoj mlade biljke, kao i na paradajz u periodu od cvetanja do obrazovanja plodova.

Otpornost paradajza na visoke temperature zavisi od snabdevenosti vodom i od intenziteta osvetljenosti. Pri dovoljnoj količini vode i pri većem intenzitetu osvetljenosti paradajz može uspešno da podnese visoke temperature (35°S). Pri malom intenzitetu osvetljenosti paradajz treba uzgajati i pri nižim temperaturama (dnevna do 18°S a noćna oko 12°S), što doprinosi smanjenju intenziteta disanja. Naime, za paradajz je karakteristično izrazito smanjenje fotosintetske aktivnosti pri nedovoljnoj osvetljenosti. Za rast i razvoj paradajza značajna je temperatura zemljišta. Kritična temperatura zemljišta je 14-15°S. Pri nižoj temperaturi veoma je spor rast i regeneracija korena. Optimalna temperatura zemljišta za paradajz je 20-25°S, tj. za 3-5°S niža od prizemnog sloja vazduha.

Svetlost

Paradajz je biljka sa izrazitim zahtevima prema svetlosti. Pri tome je fotoperiodski poluneutralna biljka. Naime, paradajz zahteva kratak dan u periodu do pojave trećeg pravog lista (oko 20 dana posle nicanja). Svetlosni stadium (dužina 10 dana) nastupa sa početkom  rasta i završva se sa pojavom začetka prašnika. Prema tome paradajz zahteva kratak dan u periodu rasada, a u daljem periodu nema izrazitih zahteva prema dužini dana.

Sve sorte paradajza mogu se svrstati u tri grupe:

–     biljke kratkog dana sa povećanim zahtevima za toplotu,

–     biljke kratkog dana sa nižom temperaturom i

–   biljke koje ne reaguju na dužini dana, ali imaju povećan zahtev za toplotom u svetlosnom stadiumu.

Paradajz ima visok zahtev za sumarnom energijom svetlosti i za određenim spektrom od kojih je najpovoljniji plavi i ljubičasti. To je rezultat činjenice da paradajz vodi poreklo iz oblasti kratkog dana, ali sa svetlošću visokog intenziteta, i to posebno svetlošću kratkih talasa. Za neprekidni razvoj i plodonošenje paradajza neophodna je minimalna osvetljenost od 5.000-10.000 luksa, a optimalna oko 35.000 luksa što zavisi i od sorte. Pri većem intenzitetu osvetljenosti bez obzira na dužinu dana, cvetanje je ranije. U proizvodnji paradajza pri nedovoljnoj svetlosti povoljno dejstvo ima dopunsko osvetljenje  dnevnom ili plavom svetlošću (300-400W/m2), odnosno visok intenzitet osvetljenosti u čitavom periodu obrazovanju i zrenja plodova. Visoka potreba za intenzitet svetlosti zahteva stvaranje optimalnih uslova u rasadničkom periodu kao i pri proizvodnje paradajza u zaštićenom prostoru. Nedovoljan intenzitet osvetljenja uz gust sklop biljaka, dovodi do pojave izduživanja biljaka i određenih poremećaja u rastu i razvoju. U takvim uslovima smanjuje se oplodnja, dolazi do masovnije odbacivanje cvetova, kao rezultat smanjene fotosinteze a povećanog intenziteta disanja.

Voda

Prema građi vegetativnih organa paradajz pripada biljkama relativno otpornim na nedostatak vode. Uz to, veoma uspešno koristi vodu sa većih dubina (do 1 m). Međutim, za uspešnu proizvodnju navodnjavanje je obavezno posebno pri proizvodnje iz rasada i u intenzivnim gajenju derektnog iz semena.

Paradajz proizveden derektnom setvom ima veću otpornost na nedostatak vode (dublji i jače razvijen korenov sistem) nego proizveden iz rasada. Transpiracioni koeficijent kod paradajza je veoma variabilan u zavisnosti od sorte, načina proizvodnje i uslova uspevanja kreće se u proseku između 300-400. Kritični period je faza cvetanja, kada nedovoljna vlažnost može izazvati opadanje cvetova. Do perioda cvetanja zalivanjem treba održati vlažnost zemljišta. Za uspešan rast i razvoj paradajza zahteva malu relativnu vlažnost vazduha. O tome se mora voditi računa pri navodnjavanju, a posebno pri proizvodnje u zaštićenom prostoru. Paradajz u toku čitave vegetacije zahteva relativnu vlažnost vazduha od 50-60%, a pri cvetanju 45-50%. Pri visokoj vlažnosti vazduha biljka se izdužuje, postaje nežna, osetljiva na oboljenja. Visoka relativna vlažnost vazduha smanjuje oplodnju,  zatim transpiraciju, a to znači i normalnu ishranu biljke.

Pripremila: Suzana Rašić